Simptomi Depresije – Saznajte sve o depresiji

Simptomi depresije – Opšte nerazumevanje značaja i težine ove bolesti

Reč “depresija” vrlo često se koristi u svakodnevnom govoru. Ali, problem je u tome što su simptomi depresije, kao mentalni poremećaj i stanje uma, mnogo komplikovaniji od obične terminološke upotrebe ove reči. Isto tako, problem je u tome što velika većina ljudi, uprkos brojnim apelima i podizanju svesti o depresiji, i dalje ne shvata težinu ove psihičke bolesti.

Ponekad ljudi postaju depresivni iz nekog iz razloga koji može “opravdati” ovo stanje – smrt člana porodice, otkaz na poslu, razvod braka i slično. Međutim, kada je u pitanju klinicka depresija (velika depresija), o kojoj će kasnije biti više reči, ona može nastupiti čak i kada nema nekog od razloga ili okidača za ovo stanje.

Zapravo, više od 16 miliona odraslih osoba širom sveta boluje od depresije, a da pritom nisu iskusili ili doživeli emotivnu traumu koja bi mogla da okidač za depresiju. Upravo zato, kao i zbog nerazumevanja pojma depresije, može doći do nedostatka saosećajnosti od drugih ljudi. To je zato što, kao što smo i spomenuli, veliki broj ljudi ne razume da osoba može oboleti od depresije čak i kada ne postoji spoljašnji stresor koji bi mogao da izazove to stanje.

Depresija može imati zaista mnogo uzroka, od kojih su svi kompleksni i, ponekad, teški za razumevanje. Takođe, depresija je stanje koje ne diskriminiše ljude po polu, veri, boji kože, uzrastu, imovinskom stanju, socijalnom statusu i slično. Depresija može pogoditi svakoga u svakom životnom dobu.

Ljudi mogu postati depresivni i da ne znaju zašto je do toga došlo – naročito ako svoj život percipiraju kao “lak” ili “dobar” u odnosu na druge. Pritisak da ljudi objasne ili opravdaju to kako se osećaju može samo učiniti to da se simptomi depresije pogoršaju i da se ne dobije odgovarajući medicinski tretman na vreme.

Depresija nije isto što i osećaj tuge!

Sasvim je normalno osećati se ponekad tužno, bezvoljno i utučeno. Ovo je naročito slučaj kada se osoba suočava sa teškim životnim okolnostima, traumama ili stresovima, kao što su gubitak člana porodice ili prijatelja, dobijanje otkaza na radnom mestu i drugo. Često ljudi znaju da se osećaju turobno i setno samo kada je napolju kišovit ili oblačan dan.

Međutim, za mnoge ljude, osećanje tuge, beznadežnosti i bespomoćnosti može potrajati danima, nedeljama, mesecima, pa i godinama. Isto tako, taj osećaj može biti uporan, intenzivan i iscrpljujući. Upravo ovo stanje “produžene” tuge je neretko način na koji ljudi opisuju depresiju.

Ali, depresija simptomi u velikoj meri nadilaze i nisu isto što i osećaj tuge. Depresija jeste praćena osećajima tuge, samookrivljavanja, bespomoćnosti i beznadežnosti. Mešutim, isto tako depresiju karakterišu i drugi mentalni i fizički simptomi. U tom smislu, depresija se može opisati kao tuga koja je zavladala životom čoveka, ostavljajući ga u konstantnom osećaju apatije i uzrokujući to da čovek uopšte ne može da funkcioniše normalno na svakodnevnom nivou.

S druge strane, tuga je trenutno stanje raspoloženja u kojem osoba reaguje na okolnosti u kojima se nalazi. Za razliku od depresije, ovakvo stanje raspoloženja i osećaj tuge se vremenom popravljaju i nestaju. Tugovanje može trajati nekoliko sati, do nekoliko dana, ali ova vrsta tuge ne dovodi do sumornog, mračnog i iscrpljujećeg emotivnog stanja, čime se odlikuje velika depresija (klinicka depresija).

Doživljavanje tuge znači da osoba i dalje može normalno da funkcioniše i da uživa u stvarima u hobijima koje je i prethodno volela. Depresija je, s druge strane, stanje sveobuhvatne tuge koja u celosti izbacuje radost iz života jedne osobe. Simptomi depresije su takvi da depresivna osoba svaki dan, ceo dan, provodi u negativnim mislima.

Simptomi depresije i šta je depresija

Videli smo šta, zapravo, nije depresija, ali hajmo sada da se pozabavimo time šta jeste depresija i koji su uobičajeni simptomi depresije koji prate ovo stanje.

Pre svega, treba reći da depresija ne bira na koje životne aspekte će uticati, niti u kom starosnom dobu će se javiti. Umesto toga, depresija utiče na način na koji osoba razmišlja, koje odluke donosi, šta odlučuje da (ne) radi i slično. Depresivna osoba gubi interesovanje za događaje, aktivnosti, hobije i interesovanja koji su je nekada ispunjavali.

Depresija se klasifikuje kao poremećaj raspoloženja. Tačnije, depresija je ozbiljna i kompleksna psihička bolest koju prate hronični i konstantni osećaji tuge, beznađa, melanholije, ali i gubitak životne energije, interesovanja i zadovoljstva. Simptomi depresije mogu u toj meri biti devastirajući, intenzivni i teški da oni otežavaju normalno funkcionisanje i normalan život. Često se, kao depresija simptomi, mogu javiti samoubilačke misli i samoubilaško ponašanje.

Ako se ne leči, depresija se može uvući u sve aspekte života – na poslu, u školi i kod kuće. Na taj način, ona može uticati na društvene odnose osobe, na njeno zdravlje, obrazovanje, karijeru, životne izbore i slično.

Depresija, u medicinskom smislu, ponekad se naziva klinicka depresija, velika depresija ili veliki depresivni poremećaj, Isto tako, depresija nije samo psihička bolest i poremećaj mozga, već je ujedno i stanje uma. Mozak je veoma jedinstven. To je jedini organ čije funkcinisanje mi možemo na svesnom nivou da doživimo, zato što je u pitanju i glavni organ centralnog nervnog sistema, i um. Štaviše, depresija je bolest sa jednom od najviših stopa prevalencije i ona se javlja u 99% svih bolesti povezanih sa mozgom.

Depresija je prava bolest, a ne slabost karaktera!

Neretko se može čuti da se depresija može pobediti snagom volje, kao i da su depresivni ljudi osobe sa slabim karakterom, mentalni slabići. Veoma često se simptomi depresije se ignorišu, omalovažavaju, negiraju, zbog čega oni postaju još intenzivniji,

Reći da je depresija nedostatak volje ili slabost karaktera su sentence koje nisu ni približne istini, s obzirom na to da je depresija prava bolest. Upravo zato, osobama sa dijagnozom depresije neophodna je medicinka pomoć i lečenje, kako bi mogli jednom zauvek da pobede ovu bolest.

Neki ljudi sa depresijom se mogu osećati kao da su “slabi” ili “ludi”. Oni se mogu i pitati da li je ono što osećaju stvarno – naročito ukoliko se depresija pojavi, a da nije izazvana nekim stresnim iskustvom. Ali, depresija je prava bolest koju neki stručnjaci čak počinju da smatraju sistemskom bolešću, što znači da utiče na celo telo, a ne samo na mozak.

Već smo istakli da više od 16 miliona odraslih osoba boluje od depresije, a da pritom ne doživi negativan događaj, stres ili promenu života. Kod ovih osoba poremećaji u normalnom nivou i koncentraciji neurotransmitera mogu doprineti nastanku depresije. U pitanju su sledeći neurotransmiteri (molekuli koji prenose poruke između neurona i drugih ciljanih ćelija):

• Dopamin (poznatiji i kao “hormon sreće”) – pomaže u regulaciji emocija, razmišljanja, motivacije, nagrade i zadovoljstva;
• Norepinefrin (noradrenalin) – povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak za vreme ili u toku stresnih situacija;
• Serotonin – pomaže u regulisanju raspoloženja i igra veliku ulogu u osećaju opšteg blagostanja, poznat je i kao hormon dobrog raspoloženja.

Naučnici i dalje istražuju šta sve tačno dovodi do disbalansa u nivou navedenih neurotransmitera. Isto tako, predmet proučavanja su i drugi neurotransmiteri koji mogu imati ulogu u nastanku depresije, kao što su acetilholin, GABA i glutamat.

Koji tipovi depresije postoje?

Depresija se može javiti u mnogo oblika. Tačnije, depresija može imati više tipova i isto tako može pogoditi svakoga, nevezano od pola, boje kože, starosti, socio-imovinskog stanja i slično.

Zato ćemo sada da pokušamo da vam navedemo glavne oblike depresije, kako biste bolje mogli da razumete da li postoji neka situacija ili događaj koji bi mogao da bude okidač za ovu bolest. Isto tako, navešćemo i koji simptomi odlikuju svaki oblik depresije.

1) Klinicka depresija (velika depresija, teska depresija, veliki depresivni poremećaj).

U ovom slučaju, simptomi depresije se osećaju svakog dana i negativno se odražavaju na svakodnevno funkcionisanje osobe. Ovaj tip depresije uzrokuje značajne mentalne probleme. Simptomi depresije ovog tipa mogu biti (teska depresija simptomi):

• Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u aktivnostima koje su osobu pre depresije ispunjavali;
• Gubitak ili dobitak telesne težine;
• Problemi sa spavanjem, pospanost tokom dana ili nesanica (insomnija);
• Nemir i uznemirenost ili se pak osoba oseća veoma tromo, kao i fizički i mentalno usporeno;
• Umor, apatija i nedostatak energije;
• Osećaj bezvrednosti i krivice, nizak prag samopoštovanja;
• Poteškoće i problemi sa koncentracijom i donošenjem (racionalnih) odluka;
• Samoubilačke misli.

Dakle, ovo su samo neki od teška depresija simptomi. Vaš lekar može da vam dijagnostikuje tešku depresiju ako imate pet ili više ovih simptoma tokom većeg dela dana u periodu od dve nedelje ili duže. Najmanje jedan od simptoma mora biti depresivno raspoloženje ili gubitak interesovanja ili zadovoljstva za aktivnosti.

Mada će kasnije biti više reči o ovom tipu depresije, treba istaći i to da klinicka depresija, odnosno da se teska depresija simptomi različlito manifestuju kod različitih ljudi. U tom smislu, velika depresija (klinicka depresija) može izazvati:

• Unemirenost ili anksiozni distres (osoba se ceo dan oseća napeto, uznemireno, sa značajnim poteškoćama u koncentraciji);
• Melanholija (osećaj velike tuge i gubitka interesovanja za aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala, čak i kada se osobi dobre stvari dešavaju; kod melanholične depresije, simptomi depresije su obično najintenzivniji i najgori ujutru, kada se neretko javljaju suicidalne misli);
• Nemir i opšta nelagodnost (osoba mngo priča, kreće se bez razloga, često vrti rukama i impulsivno reaguje).

2) Simptomi depresije i perzistentni (uporni) depresivni poremećaj

Kada simptomi depresije, odnosno depresija kao takva traje dve godine ili duže, onda se to stanje naziva uporni depresivni poremećaj. Pojam “perzistentni depresivni poremećaj” koristi se da bi se u suštini opisala dva stanja: jedno koje je ranije bilo poznato kao distimija (uporna depresija niskog stepena – blaga depresija) i hronična velika depresija.

Depresija simptomi ovog tipa uključuju, ali se ne ograničavaju na:

• Promene u apetitu (osoba se prejeda, odnosno jede više nego što treba ili ne jede dovoljno);
• Previše spavanja (hipersomnija) ili premalo spavanja (insomnija, nesanica);
• Nedostatak energije i hronični umor;
• Nizak stepen samopoštovanja;
• Problemi sa koncentracijom i donošenjem odluka;
• Osećaj beznadežnosti, beznađa, očajanja i opšteg ništavila.

3) Bipolarni poremećaj (manična depresija)

Bipolarni poremećaj se često naziva i manična depresija. Nju karakterišu epizode raspoloženja koje se kreću od ekstremno visoke energije i dobrog raspoloženja sve do niskih depresivnih epizoda i lošeg raspoloženja. U ovoj potonjoj fazi, simptomi depresije biće isti kao kod simptoma kliničke depresije.

Prema tome, depresija simptomi u ovom slučaju uključuju, ali se ne ograničavaju na:

• Osećaj tuge, beznadežnosti i iritabilnosti (razdražljivosti) većinu vremena;
• Nedostatak energije;
• Poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem;
• Gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, obaveze i zadatke;
• Osećaj praznine i bezvrednosti;
• Osećaj krivice i očajanja;
• Osoba se oseća pesimistično i sumnjičavo vezi sa svim;
• Neodstatak apetita;
• Problemi sa spavanjem;
• Rano buđenje;

Bez obzira na to da li se osoba oseća manično (epizoda visoke energije) ili depresivno (epizoda niske energije i potištenosti), lekar može prepisati stabilizatore raspoloženja, kao što je litijum.

4) Sezonska depresija (sezonski afektivni poremećaj)

Sezonski afektivni poremećaj – sezonska depresija, zimska depresija, rekurentna depresija – period je velike depresije koja se najčešće dešava u jesenjim i zimskim mesecima, kada dani postaju kraći.

Tada dolazi i do deficita vitamina D, zbog čega se sa razlogom kaže da je sunce jedan od najboljih (i besplatnih) antidepresiva. Obično sezonska depresija nestaje sa dolaskom proleća i leta. Simptomi depresije u ovom slučaju su:

• Uporno loše raspoloženje;
• Gubitak zadovoljstva ili interesovanja za normalne svakodnevne aktivnosti;
• Osećaj razdražljivosti;
• Osećanja očaja, krivice i bezvrednosti;
• Nisko samopoštovanje;
• Plačljivost;
• Osećaj stresa ili anksioznosti;
• Smanjen seksualni nagon;
• Osoba postaje manje društvena;
• Osećaj letargije i česte pospanosti tokom dana;
• Poteškoće sa koncentracijom;
• Spavanje u dužim vremenskim periodima i problemi sa jutarnjim ustajanjem, osoba se ujutru jako teško budi i ustaje iz kreveta;
• Pojačan apetit, što kao posledicu može imati gojaznost i dobitak na telesnoj masnoći.

5) Psihotična depresija (depresivna psihoza)

Ljudi sa psihotičnom depresijom doživljavaju, pored simptoma teške depresije, i psihotične simptome. Oni, između ostalih, uključuju:

• Halucinacije – osoba vidi ili čuje stvari koje ne postoje;
• Deluzije (zablude) – u pitanju su lažna, odnosno pogrešna uverenja za koja osoba misli da su realna;
• Paranoja – osoba ima pogrešno uverenje da drugi ljudi pokušavaju da joj naude ili da je uhode.

6) Simptomi depresije i perinatalna depresija

Simptomi depresije ovog tipa pristuni su kod žena tokom trudnoće (depresija u trudnoci) i tokom određenog perioda nakon rođenja deteta (postporođajna depresija). Dakle, perinatalna depresija je kombinacija prenatalne depresije (depresije tokom trudnoće i pre rođenja deteta) i postpartum depresije (postporođajna depresija, depresija nakon rođenja deteta).

Kada je u pitanju postporođajna depresija, o njoj će više reči biti kasnije, ali želimo i ovde da istaknemo određene stvari. Mnoge majke, nakon porođaja, će iskusiti ovaj vid depresije. Tada, depresija simptomi uključuju, ali se ne ograničavaju na probleme sa spavanjem, anksioznost i promene raspoloženja.

Ovi simptomi depresije mogu se pojaviti dva ili tri dana nakon porođaja i mogu trajati više nedelja. Štaviše, postporođajna depresija može biti hronična i oblik je kliničke depresije, i, u tom smislu, može proći i do godinu dana da se prvi simptomi depresije ovog tipa pojave.

Interesantno je i to da svaki deseti muškarac (otac) doživlajva depresiju u postporođajnom periodu.

7) Predmenstrualni disforični poremećaj

Žene sa predmenstrualnim disforičnim poremećajem imaju depresiju, kao i druge simptome depresije na početku menstruacije. Pored depresivnog raspoloženja, prisutni su i drugi simptomi depresije kao što su:

• Iritabilnost i razdražljivost;
• Anksioznost;
• Promene raspoloženja;
• Umor;
• Problemi sa fokusom i koncentracijom;
• Promene u apetitu i u šablonima spavanja (premalo ili previše spavanja);

8) Situaciona depresija

Situaciona depresija je blaga depresija, odnosno blaži oblik depresije. Ovo nije termin koji je kao takav tehnički prihvaćen u psihijatrijskim krugovima. Situacionu depresiju karakteriše depresivno raspoloženje kada osoba doživi stresni događaj i ima poteškoća da se nosi sa tim iskustvom na odgovarajući način.

Takvi događaji, koji mogu biti okidač za situacionu depresiju, između ostalih, uključuju smrt u porodici, razvod braka, gubitak posla i slično.

Dakle, simptomi depresije se u ovom slučaju pojavljuju nakon neke specifične i određene situacije (zato se i naziva situaciona depresija). Ponekad depresija simptomi u ovom slučaju ne nestaju, čak i ako je prošao dobar vremenski period od nastanka specifične životne situacije. Vaš lekar može ovo stanje nazvati i „sindromom odgovora na stres“.

9) Simptomi depresije i atipična depresija

Kao što sam naziv implicira, u pitanju je oblik depresije koji nije tipičan, odnosno koji se razlikuje od klasične depresije sa osećajem uporne i konzistentne tuge. Tačnije, u pitanju je podvrsta velike ili kliničke depresije koja uključuje nekoliko specifičnih simptoma.

Ljudi koji pate od atipične depresije su obično već iskusili depresiju u ranom životnom dobu, tokom tinejdžerskih dana. Glavna razlika u odnosu na melanholičnu, odnosno tipičnu depresiju jeste reaktivnost raspoloženja. Drugim rečima, ljudi sa atipičnom depresijom će primetiti da se njihovo raspoloženje menja nabolje, da se popravlja sa nekim pozitivnim događajem ili ishodom, što nije slučaj kada je u pitanju klinicka depresija.

Pored toga, dijagnostički kriterijumi zahtevaju najmanje dva od sledećih simptoma koji prate reaktivnost raspoloženja:

• Previše spavanja (hipersomnija);
• Povećan apetit ili povećanje telesne težine;
• Imati intenzivniju reakciju ili povećanu osetljivost na odbijanje u društvenim relacijama, što dovodi do problema u društvenim i radnim odnosima;
• Osoba ima osećaj da je opterećena ili “paralizovana”.

10) Depresija otporna na lečenje

Često se može čuti pitanje da li je depresija izleciva? Odgovor je pozitivan i potvrdan u velikoj većini slučajeva. Međutim, u praksi su zabeleženi i slučajevi da pojedini ljudi pokušavaju više metoda da pobede depresiju, ali bez uspeha. U kliničkim krugovima, ovaj tip depresije se naziva depresija otporna na tipične tehnike (tretmane) lečenja, odnosno antidepresive.

Ako vam je dijagnostikovana depresija otporna na tipične tretmane lečenja, vaš lekar može preporučiti neke manje konvencionalne metode lečenja. Elektrokonvulzivna terapija (ECT) je ponekad od pomoći u ovoj situaciji.

Simptomi depresije i uzroci depresije

Depresija je izuzetno kompleksna psihička bolest. To znači da ne postoji jedan tačan uzrok ovog stanja, već postoji više verovatnijih uzroka koji mogu predstavljati okidače za depresiju. Simptomi depresije se obično razvijaju usled kombinacije životnih događaja, ličnih faktora i promena u mozgu.

Dakle, do depresije ne dolazi samo zbog jednog stresora (stresnog događaja), problema ili životne okolnosti. Uzroci depesije mogu se kretati od bioloških do različitih sticaja okolnosti.

Hemija mozga

Do depresije može doći ukoliko postoji hemijski disbalans u delovima mozga koji regulišu raspoloženje, misli, san, apetit i ponašanje. Spomenuli smo da jedan od uzroka depresije može biti hemijski disbalans u koncentraciji neurotransmitera dopamina, serotonina i noradrenalina.

S druge strane, depresija nije jednostavno samo posledica ili rezultat navedene hemijske neravnoteže. Način na koji mozak reguliše raspoloženje može biti pod uticajem:

• Genetskih predispozicija;
• Teških životnih stresnih okolnosti;
• Hemijskih supstanci, kao što lekovi, droga ili alkohol;
• Medicinskih stanja.

Hormonske promene

Ovo je naročito istaknuto kod žena. Promene ženskih hormona estrogena i progesterona tokom različitih vremenskih perioda, kao što su menstrualni ciklus, postpartalni (postporođajni) period, perimenopauza ili menopauza, mogu povećati rizik od depresije kod osobe.

Porodična istorija depresije

Ukoliko neko od članova porodice boluje ili je bolovao od depresije, postoji veća verovatnoća da će osoba takođe oboleti od depresije ili drugog poremećaja raspoloženja. Svakako, ne mora da znači da ćete automatski razviti depresiju ako, recimo, vaša majka, otac, brat ili sestra imaju dijagnozu depresije. Jedino je rizik za oboljevanje od ovog psihičkog poremećaja veći, ali svakako na depresiju utiču i drugi faktori kao što su životne okolnosti i slično.

Trauma iz detinjstva

Ponekad traumatska isksutva iz detnjstva mogu uticati na to kako telo i um reaguju na strah i stresne događaje.

Struktura mozga

Postoji veliki rizik od depresije ako je prednji režanj mozga (prefrontalni korteks) manje aktivan. Međutim, i dalje nije jasno utvrđeno da li se to dešava pre ili nakon što se pojave simptomi depresije

Medicinska stanja

Određena stanja mogu osobu izložiti većem riziku od depresije, kao što su hronične bolesti, nesanica, hronični bol, Parkinsonova bolest [1], moždani udar, srčani udar i rak.

Upotreba psihoaktivnih supstanci

Istorija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili alkohola može uticati na povećanje rizika od depresije. Veliki broj depresivnih ljudi istovremeno uzima psihoaktivne susptance kao način da se nosi sa depresijom. Povratno i paradoksalno – psihoaktivne supstance (droge) ne samo da ne olakšavaju simptome depresije, već čine da depresija simptomi budu još intenzivniji, teži i gori, makar na duži rok.

Bol

Ljudi koji osećaju emocionalni ili hronični fizički bol tokom dužeg vremenskog perioda imaju znatno veću verovatnoću da obole od depresije.

Ličnost

Pojedinci mogu biti izloženi većem riziku od depresije usled njihove ličnosti. U ovom slučaju, faktori rizika su:

• Tendencija da osoba brine mnogo i o svemu:
• Perfekcionizam i obraćanje pažnje na detalje;
• Nizak stepen samopouzdanja;
• Osetljivost na lične kritike;
• Negativan stav o životu i samokritika.

Životni događaji

Istraživanja sugerišu da je veća verovatnoća da će kontinuirane životne poteškoće i problemi izazvati depresiju nego nedavno doživljeni životni stres. Ovo može uključivati:

• Dugotrajna nezaposlenost;
• Život u domu sa porodičnim nasijem ili gde nema bezbrižnih odnosa;
• Dugotrajna izolacija i usamljenost;
• Produženi stres na random mestu.

Nedavno doživljeni stresni događaji (kao što je otkaz na poslu) ili kombinacija ovakvih iskustava mogu „pokrenuti“ depresiju ako se osoba već nalazi u riziku zbog prethodnih loših iskustava ili ličnih faktora.

Koji su faktori rizika za nastanak depresije?

Depresija simptomi odnosno njihov intenzitet često može biti određen određenim faktorima rizika za nastanak depresije. Ovi faktori rizika mogu biti biohemijski, medicinski, socijalni (društveni), genetski ili pod uticajem drugih okolnosti.

Uobičajeni faktori rizika za nastanak depresije uključuju:

• Pol. Prevalencija, odnosno učestalost velike (kliničke ili teške) depresije je dvostruko veći kod žena nego kod muškaraca.
• Genetika. Rizik od depresije je veći u slučaju porodične istorije depresije;
• Socio-ekonomski status. Ovaj status, uključujući finansijske probleme i nizak životni standard, može povećati rizik od depresije.
• Određeni lekovi. Neki lekovi, uključujući neke vrste hormonalne terapije radi kontrole rađanja, kortikosteroide i beta-blokatore, mogu biti povezani sa povećanim rizikom od depresije.
• Nedostatak vitamina D. Nizak nivo, odnosno deficit vitamina D povezan je sa većim rizikom od depresije.
• Rodni identitet. Rizik od depresije za transrodne osobe je skoro 4 puta veći od cisrodnih osoba. Inače, cisrodnost je termin koji se odnosi na to da se samopercepcija roda podudara sa društvenim konceptom istog. Recimo, cis žena je osoba čiji je pol ženski, ona sebe doživljava kao ženu i ponaša se skladu sa tim i društvenim očekivanjima od žene.
• Zloupotreba psihoaktivnih supstanci i zavisnost. Oko 21 odsto ljudi koji imaju poremećaj upotrebe supstanci takođe imaju i depresiju.
• Medicinske bolesti. Depresija je povezana sa određenim hroničnim medicinskim oboljenjima. Ljudi sa srčanim oboljenjima imaju oko dva puta veći rizik od depresije nego ljudi koji nemaju kardiovaskularne probleme. Dok jedna do 4 osobe sa dijagnozom raka takođe može doživeti depresiju.

Šta je to velika depresija (klinicka depresija)?

Često se mogu čuti izrazi kao što su “teška depresija”, “velika depresija”, “klinicka depresija” i slično. Svi ovi izrazi u suštini ouhvataju jedan medicinski pojam i stanje koje se naziva veliki depresivni poremećaj.

Prema tome, velika depresija i klinicka depresija su u osnovi sinonimi, s tim što je klinicka depresija više prihvaćen u medicinskim krugovima, dok se termini poput “teška depresija” i “velika depresija” koriste u običnom, svakodnevnom govoru.

Klinicka depresija, takođe poznata kao veliki depresivni poremećaj (VDP) predstavlja psihičko stanje koje uzrokuje stalno nisko ili depresivno raspoloženje, kao i gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekada donosile radost. Klinicka depresija, teška depresija ili velika depresija takođe može uticati na to kako osoba spava, na apetit i sposobnost da normalno razmišlja. Ovi teška depresija simptomi moraju biti prisutni najmanje dve nedelje da bi se postavila dijagnoza kliničke depresije.

Klinicka depresija (velika depresija) je hronično stanje. Međutim, velika depresija se obično javlja u epizodama, koje mogu trajati nekoliko nedelja ili meseci. Osoba koja ima dijagnozu kliničke depresije verovatno će imati više od jedne epizode velikog depresivnog poremećaja u svom životu. Ovo se razlikuje od pomenutog perzistentnog (upornog) depresivnog poremećaja, koji je vrsta blage ili umerene depresija i koja traje najmanje dve godine.

Isto tako, osobe sa kliničkom depresijom često imaju i druge psihičke probleme poput:

• Zloupotreba psihoaktivnih supstanci;
• Panični napadi, odnosno panični poremećaj;
• Socijalna anksioznost, socijalno anksiozni poremećaj;
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj.

Depresija simptomi – U čemu je razlika između velike depresije i depresije?

Normalno je da se čovek oseća tužno kada je suočen sa teškim i nimalo lagodnim životnim okolnostima, kao što je gubitak posla ili smrt bliskog člana rodbine. Neki ljudi mogu reći da se osećaju depresivno tokom ovih situacija, ali to ne znači, kao što smo već istakli, da je kod osobe prisutna dijagnoza depresije.

Klinicka depresija ili velika depresija razlikuje se po tome što traje praktično svakog dana najmanje dve nedelje. Teška depresija simptomi uključuju i druge simptome osim samog osećaja tuge.

Može biti zbunjujuće jer se često klinicka depresija ili velika depresija (veliki depresivni poremećaj) oslovljavaju jednostavno – depresijom. Ali, kao što smo već naveli, postoji nekoliko različitih tipova depresivnih poremećaja, kao što su uporni depresivni poremećaj i predmenstrualni disforični poremećaj. Klinicka depresija, odnosno hronična i velika depresija je najteža vrsta depresije.

Verovali ili ne, velika depresija je uobičajeni mentalni poremećaj. To je jedno od najčešćihpsihičkih bolesti današnjice koji pogađa 5 do 17 odsto ljudi u nekom trenutku njihovog života.

Inače, velika depresija može uticati na svakoga, uključujući i decu i odrasle. U većini slučajeva, klinicka depresija počinje u dvadesetim godinama, ali se može razviti u bilo kom uzrastu. Veća je verovatnoća da će klinicka depresija pogoditi žene nego muškarce. Isto tako, velika depresija je češća kod ljudi koji nemaju bliske međuljudske odnose, kao i kod ljudi koji su razvedeni, rastavljeni ili udovci.

Koji su teška depresija simptomi?

Teška depresija simptomi mogu varirati – od umerenih do teških. Oni obično traju tokom većeg dela dana, svakog dana najmanje dve nedelje. Kada lekar to utvrdi, onda se može postaviti dijagnoza kliničke depresije, odnosno velikog depresivnog poremećaja.

Ali, da bi velika depresija bila utvrđena kao dijagnoza, onda moraju postojati i sledeći teška depresija simptomi:

• Osoba se oseća veoma tužno, isprazno, utučeno ili beznadežno (loše raspoloženje).
• Gubitak interesovanja za stvari, hobije i aktivnosti koje su osobi donosile radost;
• Povećanje ili smanjenje apetita, što može dovesti do povećanja ili gubitka težine;
• Usporen govor, smanjeno kretanje i poremećene kognitivne funkcije (psihomotorna agitacija);
• Problemi sa spavanjem (nesanica, insomnija) ili previše spavanja (hipersomnija);
• Umor i niski nivoi energije;
• Osećaj bezvrednosti ili preterane krivice.
• Smanjena koncentracija.
• Misli o smrti ili samoubistvu.

Simptomi depresije – Kako su depresija i anksioznost povezani?

Dok se depresija smatra stanjem niske energije, a anksioznost stanjem visoke energije, verovali ili ne, depresija i anksioznost su mnogo više povezani nego što ljudi to misle.

Depresivna osoba iznutra doživljava veliku dozu anksioznosti koji može izazvati čak i panične napade. Naravno, napadi panike sami po sebi mogu biti depresivni. Svaki nedostatak kontrole u ​​našim životima može izazvati depresiju.

Depresija i anksioznost su dva različita mentalna poremećaja, ali usko povezana. Tačnije, između ova dva psihička problema, ipak, postoje neke sličnosti.

Depresija stvara emocije kao što su beznađe, tuga, očaj i bes. Nivoi energije su obično veoma niski, a depresivni ljudi se često osećaju opterećeno i bespomoćno za obavljanje svakodnevnih zadataka i za građenje ličnih odnosa koji su neophodni za normalan život.

Osoba sa anksioznim poremećajem, međutim, doživljava strah, paniku ili teskobu u situacijama u kojima se većina ljudi ne bi osećala anksiozno ili ugroženo. Anksiozna osoba može doživeti iznenadne napade panike ili anksioznosti bez bilo kakvog okidača (stresora) i često živi sa stalnom mučnom brigom ili napetošću. Bez medicinskog lečenja, depresija i anksioznost mogu ograničiti sposobnost osobe da radi, održava odnose i vodi normalan život.

Lečenje depresije i anksioznosti je slično, što objašnjava zašto se ova dva poremećaja tako često mešaju. Antidepresivi se često koriste za lečenje depresije i anksioznosti, a bihejvioralna terapija često pomaže ljudima da prevaziđu oba stanja.

Zašto su depresija i anksioznost povezani poremećaji raspoloženja?

Niko ne zna tačno zašto se depresija i anksioznost često javljaju zajedno. U jednoj studiji [2], 85 odsto onih sa velikom depresijom takođe je imalo dijagnozu generalizovanog anksioznog poremećaja, a 35 odsto njih imalo je simptome paničnog poremećaja. Ostali anksiozni poremećaji uključuju opsesivno-kompulzivni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Pošto oni tako često idu ruku pod ruku depresija i anksioznost se smatraju “blizancima” poremećaja raspoloženja.

Kada se depresija i anksioznost javljaju komorbidno (zajedno), simptomi depresije i anksioznosti su ozbiljniji u poređenju sa slučajevima kada se svaki poremećaj javlja izolovano. Štaviše, potrebno je mnogo više vremena da se simptomi depresije povuku, čineću ovu bolest hroničnijom i otpornijom na lečenje.

Konačno, depresija praćena (i pogoršana) anksioznošću ima mnogo veću stopu samoubistava nego sama depresija. U jednoj studiji [3], 92 odsto pacijenata sa depresijom, koji su pokušali samoubistvo, takođe je patilo od teške anksioznosti. Poput alkohola i određenih psihoaktivnih supstanci, depresija i anksioznost su smrtonosna kombinacija kada se jave zajedno.

Koji su to simptomi depresije?

Kao što smo na više mesta istakli, depresija jeste prava bolest i u značajnoj meri prevazilazi osećaj tuge. Štaviše, osećaj tuge je samo jedan od simptoma depresije. Dakle, simptomi depresije mogu uticati na raspoloženje, stanje duha i uma osobe, s jedne strane, a mogu uticati i na telo, s druge strae.

Isto tako, depresija simptomi mogu biti uporni i trajati dugo vremena, ali mogu se javljati i periodično, u epizodama.

Opšti znaci i simptomi depresije

Neće svaka osoba koja bouje od depresije doživeti simptome ove bolesti na sličan način ili imati, pak, iste simptome depresije. Depresija simptomi mogu varirati po intenzitetu i težini, po tome koliko dugo traju, ali i po tome koliko se često javljaju. Ukoliko osoba oseća neke od sledećih simptoma svakog dana, gotovo ceo dan u periodu od dve nedelje, onda je vrlo verovatno osoba klinički depresivna:

• Osećaj tuge, utučenosti, bespomoćnosti, anksioznosti ili ispraznosti;
• Osećaj beznadežnosti, bezvrednosti i pesimizma;
• Osoba često vreme provodi plačući;
• Osećaj uznemirenosti, ljutitosti i iznerviranosti;
• Gubitak interesovanja za hobije i aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala;
• Niski nivoi energije i umor;
• Poteškoće u koncentraciji, fokusu, pamćenju ili donošenju odluka;
• Usporeno kretanje i pričanje;
• Poteškoće sa spavanjem, rano jutarnje buđenje (nesanica, insomnija) ili preterano spavanje (hipersomnija);
• Promene u apetitu i telesnoj težini;
• Hronični fizički bol bez jasnog uzroka koji se ne poboljšava lečenjem (glavobolje, bolovi u zglobovima, problemi sa varenjem, grčevi);
• Misli o smrti, samoubistvu, samopovređivanju ili pokušajima samoubistva;

Isto tako, depresija simptomi mogu biti različiti kod muškaraca, žena, tinejdžera i dece.

Simptomi depresije kod muškaraca

• Promene u raspoloženju, kao što su bes, agresivnost, razdražljivost, anksioznost ili nemir;
• Promene u emocionalnom blagostanju, kao što je osećaj ispraznosti, tuge, očaja i beznađa;
• Gubitak interesovanja, nenalaženje više zadovoljstva u omiljenim aktivnostima,
• Osećaj lakog i brzog umora;
• Misli o samoubistvu, prekomerno pijenje, upotreba droga ili angažovanje u aktivnostima visokog rizika;
• Smanjeni libido (seksualni nagon) ili nedostatak seksualnog učinka;
• Problemi u kognitivnim sposobnostima, kao što su nemogućnost koncentracije, teškoće u izvršavanju zadataka ili odloženi odgovori tokom konverzacije;
• Nesanica, nemiran san, prekomerna pospanost ili nespavanje tokom noći;
• Umor, bolovi, glavobolja ili problemi sa varenjem.

Depresija simptomi kod žena (iako će o njima biti malo više reči kasnije)

• Promene u emocionalnom blagostanju, kao što je osećaj tuge ili praznine, anksioznosti ili beznadežnosti;
• Gubitak interesovanja za aktivnosti, povlačenje iz društvenih angažmana ili misli o samoubistvu;
• Sporije razmišljanje i/ili pričanje;
• Poteškoće sa spavanjem tokom noći, nemiran san, rano buđenje ili previše spavanja;
• Smanjeni nivoi energije, veći umor, promene u apetitu, promene u telesnoj težini;
• Bolovi, glavobolja i pojačani grčevi

Depresija simptomi kod dece

• Promene u raspoloženju, kao što su razdražljivost, bes, brze promene raspoloženja ili plač;
• Promene u emocionalnom blagostanju, kao što je osećaj nesposobnosti (npr. „Ne mogu ništa da uradim kako treba“) ili očajanje, plač ili intenzivna tuga;
• Upadanje u nevolje u školi ili odbijanje da se ide u školu;
• Izbegavanje prijatelja, braće i sestara;
• Misli o smrti, samoubistvu ili samopovređivanju;
• Problemu sa kognitivnim sposobnostima, kao što su poteškoće sa koncentracijom, loš učinak u školi, odnosno nepostizanje uspeha u školi, promene u ocenama – od dobrih do gorih;
• Poteškoće sa spavanjem (malo spavanja ili previše spavanja);
• Gubitak fizičke energije, problemi sa varenjem, promene u apetitu – ili gubitak ili povećanje telesne težine

Koliko traje depresija?

Ukoliko vi ili vama bliska osoba pati od depresije, sigurno je da ste se makar jednom zapitali koliko traje depresija? Drugim rečima, koliko je dugo potrebno vremena da depresija nestane? Da li je uopšte moguće da depresija prođe sama od sebe?

Iskustvo svake depresivne osobe je različito. Depresija drugačije utiče na svakoga. Svaka osoba doživljava i preživljava ovo stanje na svoj način. U tom smislu, ne postoji tačno i specifično vreme trajanja depresije. Drugim rečima, koliko traje depresija zavisi od kombinacije brojnih faktora. Simptomi depresije su svakako među tim faktorima.

Iz kliničke perspektive, simptomi depresije moraju biti prisutni najmanje dve nedelje da bi dijagnoza depresija mogla da bude postavljena. Ponekad će simptomi depresije trajati samo nekoliko nedelja. Za mnoge ljude, međutim, nelečena depresija može trajati mesecima, pa čak i godinama. Isto tako, za pojedine ljude depresija simptomi mogu “dolaziti i odlaziti” vremenom, u zavisnosti od toga kada se depresivna epizoda pojavi. Ovo je, recimo, slučaj sa sezonskom depresijom.

Lečenje depresije i dobijanje adekvatne medicinske podrške za ovo stanje u najvećem broju slučajeva pomaže da depresija simptomi nestanu mnogo ranije.

Ako se pitate “koliko traje depresija”, neka istraživanja sugerišu da simptomi depresije mogu trajati u proseku 10 meseci, ako osoba ne boluje od nekih drugih psihičkih problema. Ali to nije uvek slučaj. Budući da postoje, kao što smo naveli, više tipova i vrsta depresija, trajanje simptoma ovog oboljenja će varirati.

Na primer, epizode velikog depresivnog poremećaja (veika depresija, klinicka depresija) mogu trajati između 6 i 18 meseci, ali i duže. Kada depresija simptomi traju i ne odlaze 2 godine ili duže, onda je u pitanju uporni depresivni poremećaj. Postporođajna depresija može trajati nekoliko nedelja i može se pretvoriti u veliki depresivni poremećaj.

Simptomi depresije – Šta je to emocionalna depresija?

“Emocionalna depresija” izraz je koji se može čuti u svakodnevnom govoru, odnosno izraz koji se ne koristi u kliničkim, psihološkim i psihijatrijskim krugovima. Tačnije, emocionalna depresija označava skup emotivnih (emocionalnih) simptoma koji se javljaju za vreme depresije.

Kao što smo na više mesta istakli, depresija je stanje koju prate određene emocije kroz jedan kontinuirani i neprestani vremenski period. Štaviše, može se reći da je izraz “emocionalna depresija” svojevrsni pleonazam, budući da svaka vrsta depresije uključuje određene negativne emocije. A ove negativne emocije se negativno održavaju i na sve druge životne aspekte depresivne osobe.

Dakle, kada se spominje emocionalna depresija, emocionalni simptomi depresije u ovom slučaju uključuju, ali se ne ograničavaju na:

• Osećanje tuge, utučenosti, potištenosti, teskobe;
• Osećanje beznadežnosti, bespomoćnosti, niskog nivoa samopoštovanja;
• Osećanje plačljivosti, mentalne i duhovne ispraznosti i očajanja;
• Osećanje apatije i bezvoljnosti.

Emocionalna depresija nije isto što i emocionalna isrcpljenost!

Međutim, treba istaći i to da neretko emocionalna iscrpljenost brojnim životnim okolnostima može biti uvod u depresiju. Emocionalna iscrpljenost nije isto što i emocionalna depresija. Naime, emocionalna iscrpljenost je stanje kroz koje je manje-više svaka osoba u životu prošla – nekada jednom, a nekada više puta u životu.

Emocionalna iscrpljenost rezultat je prevelikog psihičkog napora, dugotrajnog straha i neizvesnosti, kao i preuzimanja velikog broja obaveza. Osoba može postati emocionalno iscrpljena kada isuviše mnogo brine, odnosno kada se “iscrpljuje” brigom.

Emocionalna isrcpljenost ne dolazi odjednom, već je ona posledica nakupljanja velikog emotivnog taloga tokom dužeg vremenskog perioda. Kada osoba doživi emocionalnu isrcpljenost, onda gotovo sigurno dolazi do velikog mentalnog (emotivnog), ali i fizičkog umora.

Prema tome, emocionalna iscrpljenost, kao stanje na koje se, nažalost, ne obraća mnogo stručne pažnje, može biti samo uvod u pravu kliničku, emocionalnu depresiju.

Koji su depresija simptomi kod zena?

Depresija može pogoditi i muškarce i žene. Međutim, statistika je pokazala da su žene dva puta podložnije depresiji [4] u odnosu na muškarce. Tačnije, kod žena postoji dvostruko veći rizik od depresije u odnosu na muškarce. Zato se sa razlogom postavlja pitanje – koji su depresija simptomi kod zena?

Depresija može uticati na svaku oblast života jedne žene – uključujući fizičko zdravlje, mentalno zdravlje, društveni život, odnose, karijeru i osećaj sopstvene vrednosti. Isto tako, depresiju kod žena komplikuju faktori kao što su reproduktivni hormoni, društveni pritisci i jedinstveni ženski odgovor na stres.

Depresija simptomi kod zena mogu varirati od blagih, preko umerenih do teških (veliki depresivni poremećaj). Oni, između ostalih, uključuju:

• Osećaj bespomoćnosti i beznađa;
• Osećaj kao da ništa neće biti bolje i da žena ništa ne može da učini da popravi tu situaciju;
• Ženi više nije stalo do nekadašnjih hobija, zabave i društvenih aktivnosti u kojima je nekada uživala;
• Promene apetita koji često dovode do značajnog gubitka ili povećanja telesne težine;
• Promene u obrascima spavanja (premalo ili previše spavanja);
• Osećaj ljutnje, uznemirenosti, nemira;
• Osećaj mentalnog i fizičkog umora, kao i iscrpljenosti;
• Problemi sa koncentracijom, donošenjem odluka ili pamćenjem;
• Postojeći bolovi se pojačavaju, uključujući glavobolje, grčeve, osetljivost dojke ili nadimanje.
• Suicidalne misli.

Isto tako, određeni depresija simptomi kod zena mogu biti intenzivniji i češće se javljati nego kod muškaraca. Tu govorimo o:

• Sezonskoj depresiji;
• Atipičnoj depresiji (gde žena umesto da spava i jede manje radi upravo suprotno – spava više, jede više i dobija na težini);
• Jakim osećajima krivice, samookrivljavanja i bezvrednosti. Žena tada oštro i preterano kritikuje sebe zbog određenih postupaka koje doživljava kao grešku.

Depresija simptomi kod zena – Šta je njihov uzrok?

Depresija simptomi kod zena se mogu objasniti brojnim društvenim, biološkim i hormonalnim faktorima koji su specičični za žene. Neki od njih su:

• Predmenstrualni problemi. Kod pojedinih žena simptomi predmenstrualnog sindroma (PMS), uzrokovani hormonalnim fluktuacijama, mogu biti veoma intenzivni i stresni. Ovakvi depresija simptomi kod zena mogu uzrokovati jedan poseban tip depresije koji se naziva predmenstrualni disforični poremećaj.
• Trudnoća i infertilitet (neplodnost). Mnoge hormonske promene koje se dešavaju tokom trudnoće mogu doprineti depresiji. Druge stvari koje se odnose na trudnoću, kao što su pobačaj, neželjena trudnoća, negativna iskustva sa prethodnom trudnoćom i neplodnost takođe mogu igrati ulogu u depresiji.
• Postporođajna depresija. Nije neuobičajeno da majke, nakon porođaja, dožive stanje koje se naziva “baby blues”. U pitanju je stanje koje odlikuju nagle promene raspoloženja, smene ljutnje, plakanja, od intenzivno prijatnih do izuzetno neprijatnih emocija i koje traje nekoliko dana nakon porođaja. Međutim, “baby blues” nije isto što i postporođajna depresija, o kojoj će više reči biti kasnije.
• Menopauza (klimaks) i perimenopauza. Žene mogu viti u većem riziku od depresije za vreme perimenopauze – faze koje prethodi menopauzi (klimaksu).
• Ženski fiziološki odgovor na stres. Kod žena se proizvodi više hormona stresa nego kod muškaraca. Takođe, ženski polni hormon progesteron sprečava da se sistem hormona stresa sam isključi kao kod muškaraca. Ovo može učiniti žene podložnijim razvoju depresije izazvane stresom.
• Predstava o telu. Ovo se odnosi na devojčice u pubertetu koje mogu imati probleme sa imidžom svog tela, što može doprineti razvoju depresije u adolescenciji.
• Problemi sa tiroidnom žlezdom. Hipotireoza može izazvati depresiju.
• Negativni efekti lekova. Neke od kontraindikacija usled uzimanja antibebi pilula ili terapije zamene hormona mogu izazvati depresiju.
• Problemi sa zdravljem. Hronične bolesti, povrede i invaliditet mogu uzrokovati depresiju kod žena.

U daljem tekstu ćemo se detaljnije baviti depresijom u (ranoj) trudnoći i postporođajnoj depresiji.

Depresija u trudnoci – Šta sve treba znati?

Mada je veliki broj ljudi čuo za postporođajnu depresiju, treba istaći i to da je kod žena moguća i depresija u trudnoci, odnosno za vreme trudnoće. Iako se trudnoća naziva stanjem blaženstva, trudnoća neminovno nosi i veliki nivo stresa za ženu.

Depresija u trudnoci ili koja se javlja u periodu od godinu dana nakon trudnoće (postporođajna depresija) naziva se perinatalna depresija. Isto tako, depresija u trudnoci je jedan od čestih psihičkih problema za vreme drugog stanja. Procenjuje se da svaka sedma žena (oko 15 odsto žena) pati od depresije tokom trudnoće.

Neretko se dešava da depresija u trudnoci bude stanje koje se zanemaruje ili se previdi, što predstavlja dodatnu otežavajuću okolonost za ženu. Zašto je to tako? Zato što su simptomi depresije u trudnoći, kao što su promene u obrascima spavanja, energiji, apetitu i libido, slični simptomima trudnoće kao takve.

Isto tako, nemali broj žena nije spremno da razgovara sa svojim lekarom o promenama raspoloženja tokom trudnoće, zbog stigme povezane sa depresijom. Postoji i tendencija da lekari, tokom trudnoće, više obraćaju pažnju na fizičko, nego na mentalno zdravlje.

Kada je u pitanju depresija u trudnoci, faktori rizika za ovo stanje su:

• Anksioznost;
• Životni stres;
• Istorija depresije;
• Neplanirana, neželjena trudnoća;
• Nepostojanje adekvatne podrške od okruženja i društva;
• Partnersko nasilje.

Depresija u trudnoci i simptomi depresije

Simptomi depresije u trudnoći su gotovo isti oni koji se javljaju tokom generalne depresije. Međutim, postoje određeni dodatni simptomi koji mogu ukazati na to da postoji depresija u trudnoci:

• Preterana anksioznost i osećanje straha u vezi sa bebom;
• Nisko samopoštovanje, kao što je osećaj da neće biti dobra majka kada se dete rodi;
• Nemogućnost da se doživi zadovoljstvo od aktivnosti koja obično izaziva radost;
• Neadekvatan odgovor na nečije uveravanje;
• Nemir, potištenost i plačljivost;
• Nemogućnost kontrolisanja emocija i besa;
• Udaljavanje od bliskih ljudi, partnera, porodice, prijatelja;
• Česte vrtoglavice, glavobolje i migrene;
• Slabo pridržavanje saveta i svega ostalog u vezi sa prenatalnogm negom;
• Pušenje, pijenje i upotreba ilegalnih droga tokom trudnoće;
• Slabo povećanje telesne težine (dobitak kilograma je, inače, normalan proces za vreme trudnoće) kao rezultat smanjene ili neadekvatne ishrane;
• Misli o samopovređivanju i samoubistvu.

Neka istraživanja sugerišu da se depresivne epizode ​​češće javljaju tokom prvog i trećeg trimestra trudnoće. Kada se javlja u prvom trimestru, onda je u pitanju depresija u ranoj trudnoci.

Depresija u ranoj trudnoci je prilično zanemarena u odnosu na postporođajnu depresiju. Za pojedine žene samo saznanje da su trudne može biti okidač za depresiju. Trudnoća se sa razlogom zove “drugo stanje”. Tada dolazi do brojnih hormonalnih, fizioloških, i mentalnih promena koje zahtevaju adaptaciju žene na sve to.

Iako se za njega vezuju mnoge lepe emocije, “drugo stanje” sa sobom nosi i burne promene raspoloženja, razdražljivost, plačljivost. Nekada ove emocije mogu biti toliko intenzivne i jake, naročito na početku trudnoće, što može biti znak da je prisutna depresija u ranoj trudnoci.

Postporođajna depresija

Postporođajna depresija (postpartum depresija) je stanje mentalnog zdravlja koju karakterišu depresija simptomi nakon rođenja deteta. Ukoliko se ne leči, postporođajna depresija može trajati jako dugo.

Kao što smo već istakli, postporođajna depresija nije isto što i “baby blues”. Ovo drugo je stanje koje karakteriše preplavljenost, erupcija i smena različitih emocija u prvim danima nakon porođaja. Na primer, žena može u jednom trenutku osećati neopisivu sreću zbog toga što je postala majka. Već u drugom trenutku je može obuzeti nekontrolisani strah, tuga i plač. Ovo stanje ne traje dugo i prilično je normalno nakon porođaja, koju oseća skoro 85 odsto žena. Međutim, postporođajna depresija je nešto sasvim drugo.

Pre svega, postporođajna depresija traje znatno duže u odnosu na “baby blues” i javlja se u periodu od četiri nedelje nakon rođenja deteta. U nekim slučajevima, postporođajna depresija može nastupiti veoma brzo – čak 72 sata nakon porođaja! Dok, ponekad, pojedini simptomi ovog stanja mogu nastupiti i 6 meseci nakon bebinog rođenja.

Simptomi depresije i kako izgleda postporođajna depresija?

Tokom postporođajne depresije žena često plače i bez razloga. Krupne promene raspoloženja i ekstremna razdražljivost su prisutni. Ponekad žena želi da pobegne i da se udalji od svih – čak i od svoje bebe – tokom postporođajne depresije.

Nakon toga sledi iznenadna krivica zbog toga što se oseća kako se oseća. Prisutan je veliki umor, bolovi i beznadežnost u vezi sa budućnošću. Može se desiti i to da se žena ljuti na svakoga bez bilo kakvog razloga! Desiće se i to da majka pogleda u svoje dete i da, umesto velike ljubavi, ne oseti ništa. Nakon toga, može se dogoditi da majka poveruje da sa njom stvarno nešto nije u redu, zbog čega se može osećati još gore.

Sve ovo što je navedeno je rezultat postporođajne depresije. To znači da, u stvarnosti, sve ovo nije odraz onoga što žena jeste kao osoba i kao roditelj. Dakle, postporođajna depresija nije rezultat karakterne slabosti, mane ili nedostatka sposobnosti da se odgaja dete.

Koji su simptomi postporođajne depresije?

Simptomi postporođajne depresije mogu biti veoma slični onima kao i kod drugih tipova depresije.

Opšti simptomi postporođajne depresije uključuju:

• Osećaj preopterećenosti većinu vremena;
• Intenzivnu tugu i osećanje beznađa;
• Često plakanje bez razloga;
• Želja da se majka udalji od svog partnera, bebe, članova porodice i svih društvenih situacija;
• Osećaj izolovanosti, nepovezanosti i nezainteresovanosti za bebu;
• Osećaj nepovezanosti sa svojim partnerom;
• Osećaj brige da bi majka mogla da povredi svoju bebu;
• Briga i anksioznost da bi neko drugi mogao nauditi i povrediti bebu;
• Nemogućnost spavanja čak i kada beba spava;
• Nemogućnost opuštanja;
• Promene u apetitu;
• Osećaj usamljenosti ili zanemarenosti od drugih ljudi, čak i ako su oni u blizini;
• Problemi sa koncentracijom;
• Epizode ekstremne anksioznosti;
• Epizode besa i/ili ljutne bez očiglednog razloga;
• Nemogućnost da se uživa u aktivnostima koje su ranije bile izvor zadovoljstva;
• Osećanje krivice i stida;
• Razdražljivost i razdražljivo ponašanje;
• Fizički bolovi;
• Ponavljajuće samoubilačke misli;

Ovo nije sveobuhvatna lista simptoma. Postporođajna depresija ne izgleda na isti način za svaku ženu. Simptomi postporođajne depresije mogu trajati dugo vremena – od nekoliko nedelja do meseci, ali i duže ukoliko se ovo stanje ne leči.

Postoje i određeni suptilni simptomi postporođajne depresije.

Jedan od ovih suptilnih simptoma je sklonost razmišljanju ili preteranom fokusiranju na negativne misli. Ove negativne misli mogu navesti ženu da pogrešno protumači neke znakove vaše bebe. Na primer, vapaj i plač mališana može postati smetnja i naterati ženu da izađe iz sobe, umesto da bude sa detetom.

Kako su povezani klimaks i depresija?

Klimaks je stanje koje se karakteriše opadanjem funkcije jajnika. Drugi naziv za klimaks je i menopauza. Dakle, klimaks počinje trajnim završetkom menstrualnog perioda i najčešće se javlja između 48. i 50. godine. Međutim, postavlja se pitanje – na koji način su povezani klimaks i depresija?

Naime, depresija može biti jedan od uobičajenih simptoma menopauze. Mnoge žene koje prolaze kroz tranziciju menopauze mogu se osećati više plačljivo, iziritirano i razdražljivo. Svesne ovih osećaja, one se mogu i ljutiti na sebe zbog toga. Tranzicija menopauze je uvodni period u menopauzu i on se naziva perimenopauza. U ovom periodu menstrualni ciklusi postaju značajno neredovniji – duži ili kraći, intenzivniji ili lakši.

Prema tome, kada su u pitanju klimaks i depresija, tu se uglavnom podrazumeva stanje perimenopauze, tokom koje se dešavaju brojne hormonalne promene, a koje mogu biti okidač za depresiju. Isti hormoni koji regulišu menstrualni ciklus utiču na nivo serotonina – neurotransmitera koji je zadužen za osećaj blagostanja i sreće.

Kako, sa približavanjem menopauzi, nivo hormona opada, tako opada i nivo serotonina, što dovodi do povećane razdražljivosti, anksioznosti i tuge. Pad nivoa estrogena i progesterona može izazvati promene raspoloženja koje ženu mogu učiniti manje sposobnom da se nosi sa stvarima sa kojima bi inače mogla da se nosi. Za neke žene, ovi horomonalne promene tokom perimenopauze i menopauze mogu izazvati depresivnu epizodu – naročito za one koje su prošle kroz veliku depresiju u prošlosti.

Tokom perimenopauze može doći do nesanice, koja povećava rizik za nastanak depresije čak 10 puta!

Pored hormonalnih promena, u ovom periodu se dešavaju i pojedine stresne životne okolnosti, kao što su starenje roditelja, problemi sa zdravljem i na poslu, odlazak dece od kuće i slično. Upravo sve ovo može biti okidač za depresiju.

Simptomi depresije – Dugo spavanje i depresija

Na nekoliko mesta u ovom tekstu smo spomenuli da su dugo spavanje i depresija povezani. Tačnije, dugo spavanje (spavanje u periodu dužem od uobičajenog – hipersomnija) može biti jedan od indikatora da je prisutna depresija.

Depresija je bolest koja definitivno utiče na obrazac spavanja. Nekada ona može uticati tako što će doći do nedostatka sna i nemogućnosti da se osoba uspava – nesanica (insomnija). Kod drugih ljudi pak depresija se može odraziti obratno, utičući na to da ljudi spavaju znatno duže, sa velikim poteškoćama prilikom buđenja. Zato se nameće pitanje – kako su to dugo spavanje i depresija povezani?

Kada se osoba oseća depresivno, spavanje postaje prilika za olakšanje od sumorne svakodnevice. Depresija ionako iscrpljuje energiju, samo povećavajući želju da osoba utone u san. Kada depresivno stanje dovodi do previše spavanja, onda govorimo o hipersomniji.

Prekomerno ili dugo spavanje je čest simptom velikog depresivnog poremećaja. Izbegavanje emocionalnog bola kroz dugo spavanje može biti jedan od načina na koji osoba želi da se nosi sa depresijom. Isto tako, dugo spavanje i depresija su povezani tako što prekomerno spavanje može biti fiziološka posledica smanjenja nivoa neurotransmitera dopamina, serotonina i noradrenalina.

Kada su simptomi depresije, kao što je hipersomnija, toliko intenzivni da narušavaju kvalitet života, vreme je da se potraži stručna pomoć.

Inteligencija i depresija – Postoji li povezanost?

Da li su depresivni ljudi inteligentniji? Kako su i u kojoj meri povezani inteligencija i depresija? Na ova pitanja nije lako dati odgovor, kao što je i izazov definisati inteligenciju kao takvu. Inteligencija (kvalitet sposobnosti razmišljanja, pamćenja i donošenja odluka) danas se često meri brojnim IQ testovima.

Problem sa ovim testovima jeste taj što oni često ne uključuju druge faktore kao što emocionalna inteligencija, stečeno iskustvo, kulturalne razlike, stanje opšteg mentalnog i fizičkog zdravlja i slično.

U tom smislu, kada su u pitanju inteligencija i depresija, potrebno je uraditi još brojna istraživanja da bi mogao da se predstavi detaljan odgovor na to da li inteligencija utiče na depresiju i vice versa.

Sigurni smo da ste makar jednom do sada čuli da su ljudi sa većim koeficijentom inteligencije podložniji depresiji od manje inteligentnijih ljudi. Međutim, da li je baš to tako? Časopis Psychology Today [5] navodi da je veći koeficijent inteligencije povezan sa brojnim problemima mentalnog zdravlja i faktorima rizika. Tako na primer:

• Visok koeficijent inteligencije (IQ) povezan je sa društvenom izolacijom, što može dovesti do depresije.
• Osoba sa visokim koeficijentom inteligencije može biti u manjini, „neusklađena“ sa većinom.
• Ljudi sa visokim IQ-om češće su frustrirani zato što se osećaju neshvaćeno;
• Ljudi sa visokim IQ-om imaju tendenciju da preterano razmišljaju i preterano analiziraju;
• Inteligentni ljudi mogu postaviti ciljeve koji su previše veliki za njihovu ukupnu sreću;
• Pametni ljudi se ne ponašaju uvek pametno – i ne moraju nužno da donose bolje odluke.

Drugim rečima, visok koeficijent inteligencije ili natprosečan intelekt, zapravo, može dovesti do društveno izolujućeg ponašanja koje izaziva anksioznost i stres. A to mogu biti okidači za depresiju.

Inteligencija i depresija jesu povezani, odnosno kod pojedinih ljudi inteligencija može povećati rizik od depresivnih epizoda.

Simptomi depresije – Šta je to blaga depresija?

U našem tekstu spominjali smo da postoji velika depresija, odnosno klinicka depresija (teška depresija). Međutim, da li ste znali da postoji i blaga depresija? Ona bi kolokvijalno mogla da se opiše kao stanje između osećanja tuge i prave, kliničke depresije.

U suštini, blaga depresija uključuje simptome depresije niskog stepena i intenziteta. Iako su kod blage depresije prisutni mnogi od istih simptoma velike depresije, uključujući razdražljivost, tugu i nedostatak motivacije, oni su često suptilniji i manje intenzivni.

Ljudi sa blagom depresijom možda čak i ne shvataju da su depresivni. U stvari, hronična osećanja tuge i lošeg raspoloženja koja doživljavaju možda postoje toliko dugo da su oni prihvatili to kao normalno stanje. Blaga depresija se takođe odnosi na stanje hronične depresije niskog stepena, a koje se naziva perzistentni (uporni) depresivni poremećaj. Nekada se ovaj poremećaj zvao distimija.

Koji su simptomi blage depresije?

Simptomi blage depresije mogu trajati, danima, nedeljama i mesecima i dovoljno su uočljivi da ometaju svakodnevne aktivnosti. Između ostalih, oni uključuju:

• Razdražljivost ili bes;
• Beznađe;
• Osećanja krivice i očaja;
• Samoprezir;
• Gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima se nekada uživalo;
• Poteškoće sa koncentracijom na poslu;
• Nedostatak motivacije;
• Iznenadna nezainteresovanost za druženje;
• Bolovi bez naizgled direktnog uzroka;
• Dnevna pospanost i umor;
• Nesanica;
• Promene apetita;
• Promene u telesnoj težini;
• Nepromišljeno ponašanje, kao što je zloupotreba alkohola i droga, ili kockanje;

Ako ovi simptomi traju veći deo dana, u proseku četiri dana u nedelji tokom dve godine, najverovatnije je u pitanju uporni depresivni poremećaj (distimija). Iako je blaga depresija primetna, ovo stanje je najteže dijagnostikovati. Uprkos izazovima u dijagnostici, blagu depresiju je najlakše lečiti.

Kako su depresija i hrana povezani?

Depresija i hrana su povezani na dvojak način.

S jedne strane, depresija može izazvati velike promene u obrascima ishrane. Osoba, usled depresije, može jesti manje nego uobičajeno, što je posledica gubitka apetita. Rezultat toga jeste gubitak telesnih kilograma. Međutim, depresija može imati i obratno dejstvo!

U želji da izbegne ili “reši” emotivne probleme izazvane depresijom, osoba može unositi i znatno veću količinu hrane (naročito prostih ugljenih hidrata i slatkiša) nego što bi inače radila. Tada će doći do neželjenog dobitka na telesnoj težini. Posledično, gojaznost, kao fizički ali i psihički problem, može samo pogoršati simptome depresije i učiniti da se osoba jako teško odrekne hrane.

S druge strane, depresija i hrana mogu biti povezani i tako što se određen režim ishrane preporučuje radi smanjenja simptoma depresije. Ali isto tako, postoji i određena hrana koja pogoršava simptome depresije. U prvom slučaju govorimo o svežem voću i povrću, odnosno o celovitim namirnicima koje obiluju sa nutrijentima kao što su selen, omega 3 masne kiseline, cink, proteini, vitamin D i slično. U drugom slučaju govorimo o rafinisanoj hrani, industrijski prerađenim namirnicama, alkoholu, rafinisanim uljima, kofeinu i slično.

Depresija i hrana svakako imaju, nazovimo, simbiotičko dejstvo. Jer, kao što smo napomenuli, depresija može uzrokovati to da osoba zanemari to kako se hrani i da njene dijetarne navike budu delimično ili u potpunosti negativno promenjene.

Ali, isto tako, loša ishrana i loše navike u režimu ishrane mogu uticati na pojavu depresije. To je zato što na fizičko i mentalno zdravlje u velikoj meri utiče i to kako se čovek hrani.

Kako izbeci depresiju?

S obzirom na to da je depresija psihičko oboljenje za koje je gotovo svako čuo, postavljaju se određena pitanja. Da li je moguće prevenirati i sprečiti nastanak depresije? Ako jeste, kako izbeci depresiju? Kako se ponašati i šta raditi kako se depresija uopšte ne bi javila?

Antidepresivi su poznati kao lekovi protiv depresije. Tačnije, ovi medikamenti se prepisuju radi lečenja ovog stanja, nakon što ona nastupi. Ali, kako izbeci depresiju? Šta činiti kako osoba uopšte ne bi obolela od ovog stanja?

Srećom, postoje određene “taktike”, odnosno aktivnosti koje se mogu preduzeti, a koje mogu u velikoj meri smanjiti rizik od nastupanja depresije. Zato ćemo vam sada dati nekoliko saveta kako izbeci depresiju.

Izbegavajte stres

Poznato je da su stres i anksioznost neki od glavnih okidača za depresiju. Odnosno, simptomi depresije nastupaju u velikoj meri pod uticajem stresa. Znamo da je lako reći da treba izbegavati stres što je više moguće, ali postavlja se pitanje – kako to činiti?

Naravno, nije u svakoj situaciji i uvek moguće izbeći stres, ali evo nekih koraka koji vam ovu misiju mogu olakšati:

• Spavajte dovoljno i odmarajte kada vam to telo i um to traže;
• Naučite da kažete “ne”;
• Pravite redovne pauze na radnom mestu;
• Trenirajte na otvorenom i praktikujte vežbe disanja i meditacije;

Vežbajte redovno

Naučno je dokazano da je fizička aktivnost (uz sunčeve zrake) jedan od najboljih prirodnih antidepresiva. Štaviše, kako bi se smanjili ili sprečili depresija simptomi, lekari sve više preporučuju redovno vežbanje kao deo medicinskog tretmana.

Simptomi depresije mogu otežati nekim ljudima da počnu da vežbaju, ali nedostatak aktivnosti takođe može pogoršati ove simptome.

Ljudi koji imaju poteškoća pri započinjanju vežbanja mogu probati samo 5 minuta hodanja ili neke druge prijatne i lagane aktivnosti – ujutru i još 5 minuta popodne. Zatim, postepeno povećavajte minutažu i intenzitet vežbi u narednim danima i nedeljama.

Hranite se zdravo

Već smo govorili o tome kako su depresija i hrana povezani. Studija iz 2019. godine [6]pokazala je da bi promene u načinu ishrane mogle imati veliku ulogu u lečenju, ali i sprečavanju depresije.

Hrana koja bi mogla da ublaži simptome depresije i da smanji rizik od njenog javljanja je:

• Sveže voće i povrće
• Biljni čajevi;
• Zdrava organska, hladno ceđena i nerafinisna ulja, kao što je maslinovo ulje;
• Integralne žitarice;
• Riba.

U isto vreme, ljudi bi trebalo da ograniče unos sledećeg:

• Mesne prerađevine;
• Trans masti;
• Rafinisani ugljeni hidrati i slatkiši;
• Gazirani sokovi.

Sveže voće i povrće obezbeđuju antioksidante. Oni pomažu u zaštiti tela od oksidativnog stresa i oštećenja ćelija. S druge strane, prerađena hrana može negativno uticati na mikrobiom, što može povećati rizik od depresije.

Ustalite svoj režim spavanja

Postoji snažna veza između nesanice i depresije. Nedostatak sna, s jedne strane, može biti okidač za depresiju. S druge strane, nesanica (insomnija) predstavlja jedan od simptoma depresije i, štaviše, može pogoršati ovo stanje.

Zato, ako se pitate “kako izbeci depresiju”, jedan od načina je da poboljšate kvalitet sna:

• Lezite u krevet i ustajte u isto vreme svakog dana, uključujući vikende;
• Soba u kojoj spavate treba da bude tiha, mračna i sa prijatno niskom temperaturom;
• Izbegavajte velike obroke, alkohol i kofein pred spavanje;
• Između poslednjeg obroka i trenutka odlaska u krevet treba da prođe najmanje 4 sata;
• Radite fizičke vežbe tokom dana;
• Uklonite mobilne telefone iz sobe u kojoj spavate, ugasite ruter za internet i to učinite minimum 30 minuta pre spavanja;
• Pred spavanje možete čitati neku opuštajuću literaturu;
• Hranite se zdravo;
• Izbegavajte da pijete isuviše tečnosti pred spavanje;
• Ograničite izlaganje jakom (plavom) svetlu uveče.

Izbegavajte alkohol i druge psihoaktivne supstance

Upotreba alkohola i nekih rekreativnih droga može povećati rizik od depresije i pogoršati njene simptome.

Ljudi koji pate od depresije često posežu za alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama u nadi da olakšaju simptome depresije. Međutim, alkohol i navedene supstance samo mogu negativno uticati na depresiju i pogoršati simptome ovog poremećaja raspoloženja.

Čak i ako osoba ne boluje od depresije, redovno konzumiranje alkohola i uzimanje psihoaktivnih supstanci može biti jedan od okidača za nastanak depresije.

Psihoterapija

Briga o mentalnom zdravlju je podjednako (ako ne i više) važna kao i briga o fizičkoj higijeni. Odlazak kod psihologa i psihoterapeuta može umnogome pomoći da se na vreme prepoznaju simpotmi depresije, kao i da se saniraju i leče.

Izbegavajte određene okidače depresije

Simptomi depresije mogu biti izazvani različitim faktorima i okidačima, a oni će se razlikovati od osobe do osobe. Međutim, dobra vest je da postoji mogućnost da se ti okidači depresije izbegnu.

U tom smislu, ako se pitate “kako izbeci depresiju”, pokušajte da izbegavate sledeće okidače za ovu bolest:

• Izbegavanje loših vesti u medijima;
• Izbegavajte preterano gledanje u mobilni telefon i društvene mreže;
• Izbegavajte da veliki deo dana sedite;
• Izbegavajte da veći deo dana provodite na internetu;
• Izbegavanje filmova, serija ili drugog TV i online sadržaja koji podstiče negativne emocije i stres;
• Izbegavajte upotrebu alkohola i droga;
• Izbegavajte da na spavanje idete kasno u noć;

Naravno, ne postoji garancija da se svi okidači mogu izbeći. Ali, obraćanje pažnje na njih može pomoći u pronalaženju načina da se njihov uticaj smanji.

Simptomi depresije i kako pomoci nekome ko je depresivan?

Ako vama bliska osoba boluje od depresije, sasvim je moguće da budete preplavljeni različitim emocijama, uključujući bespomoćnost, frustraciju, bes, strah, krivicu i tugu. Sva ova osećanja su normalna. Nije lako nositi se sa depresijom prijatelja ili člana porodice. Zato se ostavlja pitanje – kako pomoci nekome ko je depresivan?

Vaša podrška i pomoć mogu biti presudni za oporavak vaše voljene osobe. Možete im pomoći da se izbore sa simptomima depresije, prevaziđu negativne misli i povrate energiju, optimizam i uživanje u životu.

Dakle, ako imate nedoumicu kako pomoci nekome ko je depresivan, potrudićemo se da vam damo određene smernice.

Na prvom mestu, potrebno je da razumete ozbiljnost depresije kod voljene osobe. Depresija crpi energiju, optimizam i životnu radost iz osobe. Nemojte misliti da je u pitanju stanje koje se može prevazići tako što osoba može jednostavno da se trgne iz kandži depresije.

Razumite da vama draga osoba nije lenja, neodgovorna i nemotivisan ukoliko je depresivna. Uobičajeno je da depresivne osobe izgovore pogrešne ili uvredljive reči na račun svojih bližnjih ili da prema njima iskale bes. Treba da razumete da simptomi depresije nisu lični i da, ukoliko do neprijatnih situacija dođe – to depresija govori iz vama voljene osobe, a ne osoba sama.

Isto tako, koliko god vaše namere bile na mestu, nemojte pokušavati da izlečite depresivnu osobu, zato što je to posao stručnjaka. Ono što vi možete da pružite su ljubav i bezuslovna podrška.

I, na drugom mestu, važno je razumete znake i simptome depresije. Možda ćete primetiti da problem kod voljene osobe postoji i pre njih, a vaš uticaj i zabrinutost ih mogu motivisati da potraže pomoć. Depresivnoj osobi moćete pomoći tako što ćete je ohrabriti da potraži stručnu pomoć, ali i tako što ćete biti uz njih za sve vreme tretmana.

Kako pomoci nekome ko je depresivan – Šta treba reći?

Zdrava konverzacija sa depresivnom osobom je ključ odgovora na pitanje kako pomoci nekome ko je depresivan. Međutim, pronalaženje načina da započnete razgovor o depresiji sa voljenom osobom uvek je najteži deo. Možete pokušati da kažete:

• „Osećam se zabrinuto za tebe u poslednje vreme.“
• „Hteo/la sam da se čujem sa tobom, jer mi u poslednje vreme ne deluješ dobro.”

Kada razgovarate, možete postavljati pitanja kao što su:

• „Kada si počeo/la da se osećaš ovako?“
• „Da li se dogodilo nešto zbog čega se ne osećaš dobro?”
• “Kako mogu da ti pomognem?”
• „Da li ste možda razmišljao/la o tome da potražiš pomoć?”

Zapamtite, podrška podrazumeva ohrabrivanje i davanje nade. Ono što možete reći je:

• „Nisi sam/a. Tu sam za tebe u ovim teškim trenucima.”
• „Možda je sada teško poverovati, ali način na koji se osećaš će se promeniti.”
• „Molim te, reci mi šta sada mogu da uradim da ti pomognem.”
• „Čak i ako ne mogu tačno da razumem kako se osećaš, meni je stalo do tebe i želim da ti pomognem.”
• „Ti si mi važan. Tvoj život mi je važan.”

Kako pomoci nekome ko je depresivan – Šta ne treba reći?

Da biste pomogli nekome ko je depresivan, morate da znate da nađete prave reči u razgovoru sa tom osobom. To znači da treba da znate da pojedine stvari koje možete izgovoriti samo mogu pogoršati depresivno stanje.

Drugim rečima, ako se pitate “kako pomoci nekome ko je depresivan”, izbegavajte da depresivnoj osobi kažete sledeće stvari:

• “To je sve u tvojoj glavi.”
• “Svako ima težak period u životu.”
• “Svi mi imamo svoje probleme.”
• “Posmatraj sve to sa pozitivne strane.”
• “Zašto misliš toliko negativno kada imaš zbog čega da živiš?”
• “Ne mogu ništa da uradim da ti pomognem.”
• “Trgni se iz toga, nemoj da si slabić.”
• “Trebalo bi do sada da se već osećaš bolje.”

Da li je depresija izleciva i kako pobediti depresiju zauvek?

Tokom ovog teksta obradili smo brojna pitanja u vezi sa depresijom. Videli smo koji su depresija simptomi, koji tipovi depresije postoje, koliko traje depresija, šta je to velika depresija, a šta blaga depresija i slično. Međutim, na kraju krajeva, ostaju nam još dva najvažnija pitanja u vezi sa ovom psihičkom bolešću – da li je depresija izleciva i kako pobediti depresiju zauvek.

Pre svega, ako se pitate da li je depresija izleciva, odgovor je nesumnjivo potvrdan. Depresija je jedna od najizlečivijih poremećaja psihičkog zdravlja. Kada se sa lečenjem depresije započne u njenim ranim fazama, ljudi mogu da steknu kontrolu nad svojim simptomima, da se osećaju bolje i da se vrate normalnom životu.

Simptomi depresije i kako pobediti depresiju zauvek?

Ljudi koji boluju od depresije znaju koliko je ovo stanje energetski isrpljujuće. Ko se bori sa depresijom i želi da se oslobodi ove bolesti, sigurno je postavio pitanje – kako pobediti depresiju zauvek? Budući da je u pitanju kompleksna i složena bolest koja se kod svakoga manifestuje na različit način, nije lako dati jednoobrazan odgovor na ovo pitanje.

Pre svega, postoje efikasni medicinski tretmani za depresiju, uključujući lekove (kao što su antidepresivi), zajedno sa psihoterapijom. Većina ljudi imaju najbolje rezultate koristeći oba pristupa. Ako standardni tretmani ne smanjuju simptome, elektrokonvulzivna terapija (ECT) i druge terapije stimulacije mozga su takođe opcije koje se mogu probati.

Farmakološki tretman antirepresivima i psihoterapija su definitivno neophodni ukoliko želite da pobedite depresiju zauvek. Ali, pored toga, ovaj tretman je neophodno kombinovati i sa drugim svakodnevnim navikama (tehnikama) koje će vam pomoći da savladate depresiju.

Važno je znati da u početku verovatno osoba neće biti motivisana da uradi bilo šta od ovih taktitka, jer depresija često inhibira (smanjuje) motivaciju. Međutim, pokazalo se da pacijenti koji praktikuju sledeće veštine imaju značajno bolje rezultate u polgedu suočavanja i rešavanja depresije.

Pronađite male načine da budete na usluzi drugima.

Pronađite značenje i smisao u tome da uradite nešto što bi bilo korisno vama, ali i drugima. To što ćete uraditi ne mora biti nešto veliko da bi se računalo. Hajmo da parafraziramo jednu izreku: „Uspehu, kao i sreći, ne može se težiti – to su stanja koja nastaju kao posledica nečije lične posvećenosti cilju koji je veći od ličnog interesa.”

Pronađite izvodljive ciljeve koji vam daju osećaj postignuća.

Verovali ili ne, većina ljudi se ne oseća uvek prijatno kada razmišljaju o svojim ciljevima, jer postavljaju nerazumne ili neizvodljive ciljeve. Cilj je izvodljiv u sledećim slučajevima:

• Možete da ga kontrolišete (tj. da postizanje vašeg cilja ne zavisi od drugih);
• Možete emocionalno da upravljate njime (dakle, ne preplavljuje vas bura različitih emocija kada razmišljate o cilju);
• Cilj je realan za vas (a ne za drugoga);
• Cilj je objektivno merljiv (tj. možete da znate da li ste ga postigli ili ne, na osnovu objektivnih kriterijuma).

Ako nešto krene naopako sa vašim ciljem, nemojte odustajati i misliti odmah da ste automatski nešto loše uradili. Usvojite „Šta mogu naučiti iz ovoga?” stav, a ne osuđujući “Ja ovo ne mogu, jer nisam dovoljno dobar” stav. Takođe, ako poredite svoj napredak sa drugima, budite obazrivi. To je zato što ljudi imaju tendenciju da obično porede svoju najveću slabost sa najvećom snagom druge osobe. Ovo ne samo da je nepravedno, već je i netačno.

Zakažite aktivnosti ili događaje koji čine da se osećate prijatno.

Ne čekajte da budete raspoloženi za određenu aktivnost, premda depresija inhibira mogućnost dobrog raspoloženja. Na primer, dajte sebi dozvolu za 30-minutni „odmor“ ili zakažite zdrav hobi ili aktivnost svaki dan.

Takođe, vežbajte zahvalnost. Odvojite vreme da primetite šta je to što se dobro desilo danas, a ne samo ono što je pošlo naopako. Razmislite o vođenju dnevnika zahvalnosti. Znajte da to što ste zahvalni na dobrim stvarima ne znači da morate odbaciti svoje probleme.

Ostanite u sadašnjosti – bez samoosuđivanja

Fokusirajte se na sadašnji momenat, dok mirno i svesno prihvatate svoje mentalno stanje. Koliko god možete, ne praktikujte samoosuđivanje. Možda nećete moći da isključite samoosuđivanje, ali možete to primetiti i polako se vratiti u sadašnjost. Istraživanja pokazuju da ljudi sa većim saosećanjem prema samome sebi takođe imaju veće samopoštovanje ili samopouzdanje.

Vežbajte i hranite se pravilno.

O značaju vežbanja i zdrave ishrane u kontekstu depresije smo već govorili. Umereno vežbanje oko pet puta nedeljno (30 minuta po vežbanju) može značajno da poboljša vaše raspoloženje.

Takođe obratite pažnju na to kako vrsta hrane ili pića koje konzumirate utiče na vaše raspoloženje. Ne morate da se pridržavate modnih dijeta, rizik od depresije će biti dramatično veći ako se često konzumiraju prosti ugljeni hidrati, brza hrana i energetska pića. Zapamtite i vežbajte vrlinu umerenosti.

Fokusirajte se na ljude koji vas podižu.

Komunicirajte češće sa ljudima koji podižu vaš duh i koji vas čine da se osećate dobro (a ne sa ljudima koji su poznatiji kao “energetski vampiri”). Iako je u redu da budete sami, pronađite ravnotežu i nemojte se izolovati, jer će u tom slučaju depresija potrajati.

Pokušajte redovno da spavate

Takođe smo govorili o značaju pravilnog i redovnog, normalnog ritma spavanja za prevenciju, ali i za smanjenje simptoma depresije. Održavajte ravnotežu u spavanju – ni premalo, ni previše spavanja. Ostati budan do kasno jedne noći, a zatim dugo spavati sledećeg dana je siguran način da se depresija simptomi pogrošaju. Takođe, ne pokušavajte da rešavate probleme kasno uveče kada vam je mozak u polusnu.

Dok vežbate sve navedene veštine, uz obavezan medicinski tretman, onda ćete i u praksi znati kako pobediti depresiju zauvek!

Depresija ima tendenciju da traje kada pacijenti “nađu” razlog zašto ne mogu da rade sve ove stvari. Bez obzira na to koje lekove uzimate protiv depresije, obavljanje nekoliko ovih aktivnosti svakog dana – posebno kada vam se to ne sviđa – od vitalnog je značaja za lečenje depresije.

Ove pozitivne veštine suočavanja sa depresijom mogu potrajati, ali ako ne odvojimo vreme da budemo zdravi sada, depresivne epizode i drugi zdravstveni problemi mogu nastupiti kasnije.

RESOURCES

[1] https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82
[2] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9166648/
[3] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9457005/
[4] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35321088/
[5] https://www.psychologytoday.com/us/blog/evolution-the-self/202111/13-reasons-why-high-iq-can-make-you-less-happy
[6] https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6455094/