Psihoza simptomi

Psihoza simptomi – Sta je psihoza?

Pre nego što pogledamo koji su to psihoza simptomi i sta je psihoza, neophodno je prvo upoznati se sa ovim psihijatrijskim poremećajem. Na sâm pomen reči “psihoza”, mnogi ljudi odmah pomišljaju na neko strašno, teško, opasno, nimalo naivno i dramatično stanje uma.

Kao što smo već istakli u uvodnom delu, neretko se termin psihoza koristi u svakodnevnom govoru, kada ljudi žele da opišu da se nalaze u velikoj psihičkoj patnji, teskobi, stresu i nelagodi. Psihoza simptomi se zaista karakterišu teškim mentalnim previranjima, ali korišćenje ovog termina radi opisivanja svakodnevnih stresova dovodi do značajne banalizacije ove duševne bolesti.

Psihoza, u najširem smislu, predstavlja skup simptoma koji se dešavaju kada osoba ima problema ili poteškoća da razluči stvarno od nestvarnog. Osoba koja pati od psihoze nije u stanju da napravi razliku između realnosti i nečega što nije realno. Preciznije rečeno – psihotična osoba ima iskrivljen, distorzičan i izvitoperen doživljaj stvarnosti.

Doživljaj nepovezanosti sa stvarnošću (psihoza) može se dogoditi iz mnogo razloga, uključujući najrazličitija stanja mentalnog i fizičkog zdravlja. Najvažnija odlika psihoze je odvojenost od realnosti. Psihotična osoba ima pogrešno, lažno ili iluzorno uverenje da je nešto, što nije stvarno, zapravo realno i istinito.

Dakle, psihoza, kao medicinski pojam, obuhvata niz psihijatrijskih poremećaja koji se zbirno nazivaju – psihotični poremećaji. Psihoza sama po sebi ne predstavlja specifično i konkretno medicinsko stanje, već nju karakterišu razičiti psihoza simptomi i, posledično, različite psihoza vrste.

U tom smislu, postoji više oblika psihotičnih poremećaja, odnosno psihoza vrste se mogu podeliti u nekoliko kategorija. Generalno posmatrano, u proseku za jedan do 3 odsto stanovništva postoji rizik da dožive psihotičnu epizodu tokom života. S druge strane, kod više od 80 odsto ljudi koji pati od nekog psihotičnog poremećaja prvi psihoza simptomi javljaju se u periodu od 15-30 godine.

Psihoza simptomi – Halucinacije i zablude

Kada su u pitanju psihoza simptomi, postoje dve najvažnije karakteristike po kojima se psihoza prepoznaje. To su halucinacije i zablude (deluzije, sumanute misli i uverenja). O ovome ćemo malo više pričati kasnije, ali za sada je neophodno znati šta su to ovi osnovni psihoza simptomi.

Halucinacije se događaju onda kada se delovi mozga greškom ponašaju kao da bi čula osobe (vid, sluh, dodir, miris i ukus) primetili nešto što se zaista dešava. Na primer, halucinacija je kada osoba vidi stvari koje ne postoje u realnosti (vizuelna halucinacija).

Takođe, primer halucinacije je kada osoba čuje ili sluša glasove koji nema (auditivna halucinacija). Osoba misli da postoje glasovi oko nje koji joj nešto govore ili buka koji drugi ne čuju. Dakle, halucinacije odlikuje to da psihotična osoba uopšte nije u stanju da razlikuje stvarno od nestvarnog, istinto od neistinitog.

Bizarne zablude (deluzije ili sumanute/bizarne misli i uverenja) predstavljaju lažna ili pogrešna uverenja kojih se osoba čvrsto drži, čak i kada joj drugi ljudi ne veruju ili postoji mnogo dokaza da ovo uverenje, jednostavno, nije istinito. Recimo, psihotična osoba može imati bizarnu zabludu da neko kontroliše njene misli ili postupke. Ona može imati utisak da je neko progoni ili da joj se neko smeje, što u realnosti nije slučaj.

Psihoza simptomi se ne dešavaju dvadeset četiri sata, sedam dana u nedelji. Kada osoba iskusi period halucinacija ili zabluda u toku dana, onda se to naziva psihotična epizoda. Psihotične epizode, kada nastanu, mogu biti izuzetno uznemirujuće, ne samo po psihotičnu osobu, već i za ljude u njenoj blizini.

Koji su uzroci i faktori (okidači) za nastanak psihoze?

Ne postoji samo jedan jedinstveni uzrok psihoze. Štaviše, psihoza simptomi se javljaju kao posledica kombinacije brojnih kompleksnih bioloških, genetskih, psiholoških i socijalnih faktora. To sve zavisi od toga o kojoj tačno psihozi je reč, odnosno o kakvom se konkretnom psihotičnom poremećaju radi.

Istini na volju, naučnici i dalje nisu otkrili šta tačno može uzrokovati psihotične poremećaje. To je zato što psihoza, kao takva, nije specifičan mentalni poremečaj, već simptom brojnih drugih psihičkih problema. Psihoza može nastati kao odgovor na određene promene u mozgu, traumatične događaje, povrede ili zloupotrebu supstanci.

Jedna od teorija uzroka psihotičnih poremećaja kaže da određena životna iskustva mogu povećati rizik od psihotičnih epizoda. Nažalost, mnoga životna iskustva su ponekad van naše kontrole, što znači da se isto tako nastanak psihoze u tim slučajevima ne može sprečiti. Primeri takvih životnih iskustava uključuju:

• Beskućništvo;
• Delirijum (stanje teške mentalne konfuzije izazvano fizičkom bolešću ili operacijom);
• Depresija i sa njom povezana stanja;
• Bipolarni poremećaj ličnosti (bipolarna psihoza);
• Rođenje deteta (postporođajna psihoza).

Osim toga, neki od potencijalnih okidača, odnosno faktora koji mogu uzrokovati psihotičnu epizodu su:

• Nedostatak sna;
• Brojna medicinska stanja (Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, demencija, slučajevi pojačanog stresa i anksioznosti…);
• Poremećaj upotrebe psihoaktivnih supstanci i drugih droga, kao i apstinencijalni sindrom (odvikavanje od droga);
• Upotreba specifičnih lekova.

Prema izveštajima američkog Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje [1], svake godine između 15 i 100 ljudi, na uzorku od 100.000 ljudi, razvije psihotični poremećaj. Pol, etnička pripadnost i socio-ekonomski status nisu relevantni, jer psihoza može početi u kasnim tinejdžerskim ili ranim dvadesetim godinama.

Osim toga, okidači za psihozu mogu biti:

• Biološki (genetske prirode);
• Faktori i uticaj sredine (ukoliko osoba još u detinjstvu ili ranom adolescentskom periodu doživljava određena iskustva koja je uznemiravaju – vršnjačko nasilje, zlostavljanje, ugrožavanja osećaja sigurnosti i pripadnosti…).

Psihoza simptomi uzrokovani različitim medicinskim stanjima

Psihoza simptomi se takođe mogu pojaviti zbog širokog spektra drugih stanja koja se odražavaju na mozak i telo. Imeđu ostalih, oni uključuju:

• Alchajmerova bolest i druge vrste demencije.
• Stanja povezana sa hormonima, kao što su Adisonova bolest i Kušingov sindrom, kao i stanja i kada je štitna žlezda previše aktivna ili nedovoljno aktivna;
• Infekcije mozga ili kičmene moždine (encefalitis ili meningitis).
• Lupus;
• Lajmska bolest;
• Multipla skleroza;
• Postporođajna psihoza (retka i teška problematika mentalnog zdravlja povezana sa postporođajnom depresijom);
• Moždani udar i druga neurološka stanja (povezana sa mozgom);
• Nedostaci vitamina B1 (tiamin) i vitamina B12.

Ostali uzroci psihoze

Psihoza simptomi, kao i drugi simptomi koji veoma liče na psihozu, mogu se pojaviti usled nekih drugih okolnosti, odnosno okidača. Ako se pitate kako pocinje psihoza, nekada će se ovaj proces, usled sledećih okolnosti, odvijati brzo, a nekada sporo.

Te okolnosti, odnosno faktori koji mogu izazvati psihozu su:

• Zloupotreba alkohola, lekova na recept ili droga;
• Teške povrede glave (potresi mozga i traumatske povrede mozga);
• Traumatična životna iskustva (prošla ili sadašnja);
• Neuobičajeno visok nivo stresa ili anksioznosti.

Psihoza simptomi i kako pocinje psihoza?

Vdeli smo u prethodnom delu koji su to okidači, odnosno uzroci nastanka psihoze. Međutim, kada se već pojavi psihotični poremećaj, postavlja se pitanje – kako pocinje psihoza? Tačnije, na koji način se isprva psihoza simptomi manifestuju?

Nijedan psihotični poremećaj, odnosno nijedna psihotična epizoda se ne pojavljuje odjednom, iznenada, iz čista mira i bez najave. Gotovo uvek, psihotičnoj epizodi prethode postepene i nekarakteristične promene u mislima, percepcijama, ponašanju i funkcionisanju osobe.

Dakle, ako se pitate “kako pocinje psihoza”, treba imati u vidu da pre nego što se pojave prvi psihoza simptomi, osoba počinje da doživljava promene u sebi. Takve promene u osećanjima, mislima, percepcijama i ponašanju uključuju:

• Poteškoće u otkrivanju ometajućih informacija i senzacija;
• Teškoće u fokusiranju ili razumevanju onoga što osoba čuje;
• Promene u perceptivnim iskustvima – vizuelna iskustva mogu postati svetlija ili zvučati glasnije;
• Osećaj preopterećenosti i prevelikog stresa;
• Osobi postaje jako teško da prati šta drugi ljudi misle i/ili govore;
• Osećaj nepovezanosti sa okolinom;
• Želja ili potreba da se osoba osami;
• Poremećaji spavanja, najčešće nesanica;
• Depresivno raspoloženje;
• Razdražljivost;
• Sumnjičavost;
• Neobjašnjive poteškoće u neodlasku na posao ili u školu.

Navedene promene NE ZNAČE nužno i nastanak psihoze!

Naravno, navedene promene su opšteg karaktera i mogu biti znaci mnogo različitih stvari, uključujući i obično adolescentsko ponašanje. Samo zato što neko doživljava sve navedene promene, odnosno simptome ne znači nužno da će i oboleti od psihotičnog poremećaja.

Drugim rečima, iz navedenih simptoma nije moguće jasno i nedvosmisleno predvideti da li će osoba razviti psihozu ili ne. Lekari mogu samo da naslute da navedene promene mogu biti početak psihoze, ali ne može se na osnovu tih promena sa sigurnošću dijagnostifikovati određeni psihotični poremećaj.

Ono što je sigurno je to da najveći broj ljudi obolelih od nekog psihotičnog poremećaja inicijalno razvija psihozu na opisan način.

Pritom, nije važno samo kako pocinje psihoza, već i koliko dugo traje početak psihotičnih simptoma. Iako se početni psihoza simptomi razlikuju od osobe do osobe, oni mogu trajati od nekoliko meseci pa sve do godinu dana, ali i duže.

Šta je to akutna psihoza?

Akutna psihoza se odnosi na psihotični poremećaj prolaznog karaktera. Tačnije, akutna psihoza se može opisati kao klinički sindrom koji uključuje halucinacije, sumanute misli, neorganizovane/nejasne misli ili ponašanja, ili neku od kombinacija ovih simptoma u određenom vremenskom okviru (često manje od 1 meseca).

Da bi akutna psihoza mogla da se konstatuje kao dijagnoza, neophodno je da se psihoza simptomi doživljavaju u akutnom vremenskom periodu između jednog dana i jednog meseca. Akutna psihoza se drugačije naziva i kratki ili prolazni psihotični poremećaj. Dakle, akutna psihoza je prolazno mentalno oboljenje koju karakterišu različita psihotična stanja (halucinacije, sumanute misli, neorganizovani i nejasni govor i misli).

Glavna karakteristika akutne psihoze, kao značajnog oštećenja emocionalnog i socijalnog funkcionisanja, jeste vreme njenog trajanja – od jednog do mesec dana, ali ne duže od šest meseci. U suštini, svaka kratkotrajna psihoza se može okarakterisati kao akutna psihoza.

Kada je akutna psihoza u pitanju, treba istaći da se njeni psihoza simptomi ne mogu pripisati:

• Poremećajima raspoloženja sa psihotičnim obeležjima;
• Šizoafektivnim psihozama;
• Šizofreniji;
• Delovanju psihoaktivnih supstanci;
• Organskim metaboličkim oštećenjima ili ozbiljnim metaboličkim poremećajima.

Akutna psihoza je znatno blaža od ostalh psihotičnih poremećaja. Osoba koja boluje od akutne psihoze može se u celosti oporaviti i ozdraviti. Neki akutna psihoza simptomi uključuju:

• Promene u obrascima spavanja;
• Gubitak apetita;
• Društvena izolacija i izopštenost;
• Sumanute misli;
• Vremenska i prostorna dezorijentacija;
• Akutne faze zabluda i halucinacija;
• Nejasne misli i neorganizovano ponašanje;
• Promenjeno stanje svesti:
• Emotivna labilnost;
• Nejasan i nerazumljiv govor;
• Poremećaj raspoloženja;
• Nehigijena, neurednost;

Koje su psihoza vrste?

Već smo istakli da psihoza nije posebno medicinsko stanje, odnosno psihijatrijski poremećaj. Umesto toga, pod psihozom se u najširem smislu podrazumeva skup simptoma, odnosno stanja koji utiču na mozak, čineći da psihotična osoba nije sposobna da napravi razliku između stvarnog i nestvarnog. Štaviše, psihoza kao takva je i sâma simptom brojnih mentalnih poremećaja. Zato se postavlja pitanje – koje su to psihoza vrste?

Kada kažemo “psihoza vrste”, tu prvenstveno podrazumevamo razne psihotične poremećaje u čijoj osnovi, dakle, leže psihoza simptomi. U tom smislu, ne postoje striktno psihoza vrste, već različiti psihotični poremećaji.

Prema tome, psihoza NIJE poseban medicinski poremećaj, već je u pitanju simptom koji može figurirati u brojnim psihijatrijskim i/ili psihičkim mentalnim oboljenjima koja uzrokuju da osoba izgubi kontakt sa realnošću. S tim u vezi, psihoza vrste, odnosno psihotični poremećaji mogu biti sledeći.

1) Kratak psihotični poremećaj (akutna psihoza)

Kratak psihotični poremećaj je, u suštini, akutna psihoza o kojoj smo ranije govorili. Ovakav vid psihotičnog poremećaja nastaje kada se psihoza simptomi pojave iznenada i brzo se povuku. Trajanje ovih simptoma je više od jedan dan, a manje od mesec dana.

Akutna psihoza nije povezana ni sa jednom drugom mentalnom bolešću ili zloupotrebom supstanci. Veoma čest okidač za kratak psihotični poremećaj jeste teško traumatsko iskustvo, kao što je smrt voljene osobe. Takođe, žene mogu doživeti kratak psihotični poremećaj nakon porođaja (postporođajna psihoza).

Međutim, akutna psihoza se može pojaviti i bez poznatog okidača.

2) Šizofrenija

Šizofrenija (shizofrenija) je hronični poremećaj mentalnog zdravlja i duševna bolest koja uzrokuje psihotične simptome. Psihoza simptomi kod šizofrenije traju najmanje šest meseci i značajno ometaju sposobnost osobe da funkcioniše na svakodnevnom nivou.

Već smo objasnili kako pocinje psihoza. Tačnije, psihozi obično prethode različiti rani, nepsihotični simptomi kao što su poremećaji raspoloženja i sna, nedostatak motivacije, društvena izolacija i poteškoće u profesionalnom ili akademskom radu.

Kasnije ćemo detaljnije objasniti koja je razlika izmedju psihoze i shizofrenije.

3) Šizofreniformni poremećaj

Šizofreniformni poremećaj ima iste psihotične simptome kao i šizofrenija, s tom razlikom što ovaj poremećaj ne traje duže od šest meseci. Ako psihoza simptomi potraju, onda je to pokazatelj da osoba pati od drugog poremećaja mentalnog zdravlja, odnosno od šizofrenije.

4) Šizoafektivni poremećaj

Ljudi sa šizoafektivnim poremećajem doživljavaju psihotične simptome zajedno sa poremećajima raspoloženja, kao što su depresija ili manija. Da bi se dijagnostikovao šizoafektivni poremećaj, poremećaji raspoloženja i simptomi šizofrenije moraju se ponekad pojaviti istovremeno.

Međutim, psihoza simptomi takođe moraju biti prisutni najmanje 2 nedelje kada osoba ne doživljava veliku epizodu depresije ili manije.

5) Bipolarni poremećaj (bipolarna psihoza)

Bipolarni poremećaj je u suštini poremećaj raspoloženja, ali neki ljudi mogu iskusiti psihotične simptome tokom određenih epizoda manije ili depresije. Psihoza simptomi se obično odnose, dakle, na stanje raspoloženja, bilo manije, bilo depresije. Tada govorimo o stanju koje se zove bipolarna psihoza, o kojoj ćemo kasnije više govoriti.

Na primer, ako je osoba u dubokoj depresivnoj epizodi, možda ima auditivne halucinacije, odnosno može čuti glasove koje joj govore da život nije vredan življenja. Međutim, tokom epizode manije, osoba može imati zablude i sumanute misli (deluzije) da ima posebne moći ili da ima megalomanske misli.

6) Depresija (teska depresija sa simptomima psihoze)

Iako je depresija poremećaj raspoloženja, ljudi sa teškim oblicima depresije mogu imati psihotične simptome. Ovo stanje je poznato kao depresija sa psihotičnim karakteristikama, psihotična depresija ili teska depresija sa simptomima psihoze. I o ovom poremećaju će biti malo više reči u daljem tekstu.

7) Psihoza izazvana drogom (psihoaktivnim supstancama)

Upotreba određenih vrsta droga, uključujući alkohol, marihuanu, kokain, amfetamine i LSD, može izazvati simptome psihoze. Obično ovi psihoza simptomi nestaju kako efekat droge nestaje, ali u nekim slučajevima psihoza simptomi mogu da potraju.

8) Organska psihoza

Organska psihoza je stanje kod koje su psihoza simptomi, zapravo, posledica nekih bolesti kao što su neurološki poremećaji, povrede mozga, endokrine bolesti, autoimuni poremećaji i poremećaji spavanja.

Takođe psihotični simptomi kod organske psihoze se mogu manifestovati u vezi sa infektivnim i post-infektivnim sindromima kao što su HIV/AIDS, sifilis, Lajmska bolest [2], pa čak i grip. Priroda i trajanje ovih simptoma variraju u zavisnosti od pojedinca i specifične bolesti.

8) Deluzioni psihotični poremećaj (paranoidna psihoza, paranoja)

Drugi naziv za ovaj poremećaj je paranoidna psihoza. Ljudi sa deluzionim psihotičnim poremećajem imaju lažna uverenja, bizarne zablude ili sumanute misli koje traju najmanje mesec dana. Ova pogrešna verovanja se često vrte oko određene teme.

Na primer, osoba sa paranoidnom psihozom može misliti da je ljudi proganjaju, da ima misli o sopstvenoj grandioznosti i slično. Isto tako, osoba sa ovim poremećajem može optuživati partnera za prevaru, iako ne postoji nijedan dokaz za to, zbog čega je ona sumnjičava prema svima. Neretko se dešava da osoba sa ovim poremećajem pokazuje i kombinaciju navedenih simptoma.

Ljudi sa paranoidnom psihozom ne doživljavaju halucinacije, niti pokazuju bizarno ponašanje. To znači da njihove sumanute misli najčešće ne ometaju njihovo svakodnevno funkcionisanje. Uskoro ćemo više pričati o paranoidnoj psihozi.

U čemu se sastoje psihoza simptomi?

Glavni psihoza simptomi su: halucinacije, bizarne zablude (sumanute misli i uverenja), neorganizovane misli i govor.

1) Psihoza simptomi i halucinacije

Halucinacije, između ostalog, uključuju:

• Osoba vidi stvari koje drugi ne vide (na primer, osoba vidi određena lica, životinje, ljude ili religiozne simbole i figure koje niko drugi ne vidi; ovaj vid halucinacija naziva se i vizuelnim halucinacijama);
• Osoba vidi određene objekte koji imaju čudan i izobličen izgled ili se ti objekti/predmeti, iz perspektive psihotične osobe, kreću na način na koji ne bi trebalo (na primer, osoba može videte da se čaša na stolu pomera, iako se u stvarnosti ona ne pomera);
• Osoba doživljava određene čulne senzacije koje nemaju vidljiv ili očigledan uzrok (na primer, osoba može misliti da joj insekti gamižu po koži, iako to u realnosti nije slučaj);
• Osoba može čuti određenu buku ili glasove koje drugi ljudi ne čuju (ovi glasovi mogu biti podsticajni i pozitivni, ali i u velikom broju slučajeva mogu biti i negativni i neprijateljski – na primer, osoba može čuti glas koji joj govori da izvrši samoubistvo).

2) Psihoza simptomi i bizarne zablude (sumanute misli)

Mnogi ljudi imaju uverenja sa kojima drugi ljudi nisu saglasni. Ali, to nije isto što i bizarna zabluda, odnosno sumanuto uverenje. Naime, sumanute misli kod psihotične osobe jesu lažna, iluzorna i pogrešna uverenja koja niko drugi ne deli. Tačnije u pitanju su određena verovanja za koja iskustva, činjenice i percepcije pokazuju da ne mogu nikako biti istinita.

Kada psihotična osoba doživljava ovakva uverenja, odnosno zablude, iz njene perspektive – ta uverenja izgledaju sasvim stvarno i istinito. Na primer, osoba može misliti da je veoma važna, verujući da je toliko bogata i moćna da može da kontroliše berze ili vremenske uslove. Ovakav tip zabluda naziva se i megalomanskim (grandioznim) zabludama. Tada osoba veruje da je superiorna u toj meri da je ona uverena da može leteti ili da može pomerati stvari bez dodirivanja istih.

Neki ljudi smatraju da mogu da potroše mnogo novca ili da se zaduže dok doživljavaju psihotičnu epizodu, jer im je narušen osećaj stvarnosti. S druge strane, neke zablude mogu biti veoma zastrašujuće i mogu učiniti da se osoba oseća nesigurno i ugroženo.

Na primer, osoba može misliti da nešto ili neko pokušava da je kontroliše, povredi ili ubije (čak i kada nema razloga da veruje u to). Ona može imati osećaj da neko upravlja njome i njenim ponašanjem. Ove ideje se ponekad nazivaju paranoičnim zabludama (paranoidna psihoza).

3) Psihoza simptomi i neorganizovan govor i misli

Psihoza simptomi, kao što su halucinacije i zablude (deluzije), mogu učiniti da misli, govor i emocije osobe budu konfuzne i neorganizovane. Neorganizovano i nejasno razmišljanje (ponekad se naziva i „poremećaj mišljenja po formi [3]“) takođe može biti specifičan tip psihoze.

Ovakve misli i govor mogu biti veoma intenzivni i značajno otežati komunikaciju, odnosno komunikabilnost osobe na svakodnevnom nivou. Zapravo, psihoza simptomi se upravo ogledaju u tome – neorganizovan govor i misli moraju biti toliko jaki da ometaju osobu da normalno funkcioniše.

Psihijatri mogu koristiti sledeće termine da opišu ova stanja:

Trkačke misli. U pitanju je stanje “kada mozak juri”, odnosno kada misli prolaze kroz glavu veoma brzo. Trkačke misli mogu biti toliko brze, da osoba gubi potpunu kontrolu nad njima. Ovakve misli samo pojačavaju anksioznost i osećaj nemira kod osobe.

Naleti ideja. U pitanju je stanje kada se misli veoma brzo kreću od jedne do druge ideje. Iz ugla psihotične osobe, između svih ovih ideja postoji povezanost i osoba vidi značenje između stvari koje drugi ljudi, zapravo, ne vide.

Mnogi ljudi mogu čak istovremeno doživljavati trkačke misli i nalete ideja. Evo u čemu se ogledaju ovi psihoza simptomi:

• Osoba govori veoma brzo, nerazgovetno, saplićući se o sopstvene reči u toj meri da je drugim ljudima teško da shvate i razumeju šta osoba govori i želi da kaže;
• Osoba povezuje reči zajedno zbog načina na koji zvuče, a ne zbog onoga što znače, što može učiniti da govor izgleda potpuno nerazumljivo i konfuzno za druge ljude (ovo se ponekad naziva “salata od reči”);
• Osoba veoma brzo menja temu razgovora, dok joj misli prelaze sa jedne na drugu;
• Osobi je jako teško da se skoncentriše na jednu stvar, odnosno da zadrži pažnji na jednoj stvari i da prati tok svojih i tuđih misli.

4) Ostali psihoza simptomi

• Neorganizovan ili nekoherentan govor;
• Zbunjeno i konfuzno razmišljanje;
• Čudno, bizarno, rizično i potencijalno opasno ponašanje;
• Usporeni ili neobični pokreti;
• Gubitak interesovanja za ličnu higijenu;
• Gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije;
• Problemi u školi ili na poslu i sa odnosima;
• Hladan odnos sa drugim ljudima, uz nemogućnost izražavanja emocija;
• Promene raspoloženja, kao što su depresija ili manija (bipolarna psihoza).

Nemaju sve psihotične osobe uvek iste simptome, odnosno psihoza simptomi se mogu vremenom i promeniti kod iste osobe.

Prvi i rani psihoza simptomi – Upozoravajući znaci psihoze

Već smo govorili o tome kako pocinje psihoza. Ponekad se psihoza simptomi mogu pojaviti i pre nego što osoba doživi kompletnu psihotičnu epizodu. Prepoznavanje ovih upozoravajućih i ranih znakova psihoze veoma je važno, zato što možete potražiti stručnu pomoć na vreme i sprečiti da se javi psihotična epizoda.

Rani i upozoravajući bihejvioralni znaci psihotičnog poremećaja mogu uključivati:

• Pad u radnom učinku ili loše ocene u školi;
• Poteškoće u koncentraciji;
• Povećana društvena izolacija, osoba provodi sve više vremena sama sa sobom;
• Povlačenje od porodice, prijatelja i kolega;
• Iznenadni prestanak brige o sebi i ličnoj higijeni;
• Jake emocije, čudna osećanja ili nedostatak emocija;
• Poremećaj sna, uključujući poteškoće da se osoba uspava, kao i skraćeno vreme spavanja (insomnija, nesanica);
• Sumnjičavost ili nepoverenje prema drugima;
• Konfuzan govor i problemi u komunikaciji sa drugima;
• Poteškoće i problemi u razlikovanju stvarnosti od fantazije;
• Paranoidne, čudne i neuobičajene ideje;
• Problemi sa jasnim, racionalnim i logičnim razmišljanjem;
• Neuobičajene misli ili uverenja koja su u suprotnosti sa onim u šta veruje većina drugih.

Pored ovih simptoma, osoba sa psihozom može takođe doživeti i druge promene u ponašanju koje uključuju:

• Emocionalni poremećaj;
• Anksioznost;
• Nedostatak motivacije;
• Poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju uopšte.

U nekim slučajevima, osoba koja doživi psihotičnu epizodu može se ponašati na zbunjujuće, konfuzne i nepredvidive načine, i može naškoditi sebi i postati pretnja po okolinu. Isto tako, osoba može postati i nasilna prema drugima. Rizik od nasilja i samoubistva se smanjuje lečenjem psihoze, pa je važno potražiti stručnu i profesionalnu pomoć.

Koja je razlika izmedju psihoze i shizofrenije?

Postavlja se pitanje koja je razlika izmedju psihoze i shizofrenije? To je zato što se psihoza i šizofrenija neretko koriste naizmenično, odnosno kao sinonimi, ali to nije tačno. Iako su i psihoza i šizofrenija stanja povezana sa duševnim bolestima, ipak, ova dva stanja se ne mogu poistovetiti.

Šizofrenija je medicinski, odnosno psihijatrijski poremećaj (stanje mentalnog zdravlja) koji utiče na to kako se osoba oseća, kako se ponaša i šta misli. A sta je psihoza? Videli smo da je psihoza jedan generalizovan termin za grupu simptoma koji utiču na mozak osobe, rezulitrajući gubitkom kontakta sa realnošću.

Psihoza je sama po sebi simptom – i to jedan od simptoma šizofrenije. Šizofrenija je vid, odnosno oblik psihotičnog poremećaja. Šizofrenija se može neretko dijagnostikovati nakon što osoba doživi psihotičnu epizodu.

Psihoza simptomi uključuju, videli smo, halucinacije, zablude, nejasne misli i slično. Štaviše, psihoza može biti uzrokovana šizofrenijom. Dakle, ako se pitate koja je razlika izmedju psihoze i shizofrenije – šizofrenija je psihijatrijski poremećaj koji može izazvati psihozu, odnosno psihotične epizode. Ljudi koji imaju šizofreniju mogu iskusiti psihotične epizode, dok psihotična osoba ne mora nužno biti šizofrena.

Za razliku od šizofrenije, koja je psihotični poremećaj i koja uključuje simptome poput dezorganizovanih misli, poteškoća u govoru i pokretu, psihoza je sama po sebi simptom određenog mentalnog zdravstvenog problema. Ti psihički problemi mogu biti, između ostalih, šizofrenija, teška depresija ili bipolarni poremećaj. Psihoza, kao simptom, mnoga je češča pojava (jer se javlja u brojnim psihijatrijskim poremećajima) od šizofrenije.

Da li su psihoza i neuroza ista stanja?

Osim toga što ljudi neretko mešaju psihozu i šizofreniju, čest je slučaj i da se psihoza i neuroza poistovećuju. Dakle, da li su psihoza i neuroza jedno te isto ili ne? U čemu je razlika između psihoze i neuroze?

Odmah ćemo reći da psihoza i neuroza nisu ista stanja, iako među njima ima određenih sličnosti.

Neuroza je blagi mentalni poremećaj. Simptomi neuroze ne nastupaju usled neke organske bolesti. Neki od glavnih uzroka za nastanak neuroze su depresija, stres i anksioznost. S druge strane, psihoza je poremećaj ličnosti koji se uglavnom javlja usled nekih mentalnih i emotivnih poteškoća. Psihoza simptomi su intenzivniji i teži od simptoma neuroze.

Neuroza je grupa neodređenih funkcionalnih neuro-psiholoških poremećaja koji se manisfestuju kao specifični medicinski fenomen u odsustvu fizičkih simptoma. Psihoza, odnosno psihotični poremećaj je, s druge strane, ozbiljna duševna bolest koji uzrokuje to da osoba izgubi dodir sa realnošću. I upravo je ovde glavna razlika, kada su u pitaju psihoza i neuroza.

Kod neuroze osoba je svesna sveta oko sebe i nije izgubila kontakt sa stvarnošću. Dok kod psihoze to nije slučaj. Neuroza ne utiče na promenu ličnosti, dok psihoza menja ličnost osobe. Neurotična osoba je svesna sopstvenih problema i poremećaja, dok psihotična osoba ne uviđa da postoji određeni problem kod nje.

Istakli smo da je kod psihoze jedan od glavnih simptoma neorganizovani, konfuzni i nejasni govor, misli i ponašanje. S druge strane, neuroza generalno ne utiče na komunikabilnost osobe i njene misaone procese (mada može imati kognitivnih problema).

Neuroza je mentalni poremećaj koji nema jasnog, organskog uzroka. Psihoza menja anatomsku strukturu i funkcionalnost neuro-cerebralne materije (mozga). Međutim, i psihoza i neuroza mogu izazvati anksioznost, depresiju, napade panike i uznemirenost. Ljudima sa ovim stanjima je često teško da kontrolišu tok svojih misli i mogu imati poteškoća u vezi sa generalizovanom anksioznošću, donošenjem i izvršenjem odluka.

Psihoza simptomi – Šta je to paranoidna psihoza (paranoja u užem smislu)?

Paranoidna psihoza je oblik psihotičnog poremećaja. Tačnije, paranoidna psihoza (ili paranoična psihoza, paranoja u užem smislu) predstavlja psihijatrijski termin za konzistentni sumanuti psihijarijski poremećaj koji se karakteriše bizarnim ili sumanutim uverenjima, odnosno idejama.

Da bi mogla da se postavi dijagnoza paranoidne psihoze, neophodno je da sumanuta uverenja kod osobe traju minimum mesec dana ili više u kontinuitetu. Dakle, sumanuta uverenja ili bizarne ideje su okosnica paranoidne psihoze. Paranoidna psihoza, kao poremećaj, veoma je slična šizofreniji, ali razlika se odnosi sposobnost kontrolisanja sumanutih ideja i stepenu bizarnosti istih. Kod paranoidne psihoze, intenzitet sumanutosti uverenja je blaži u odnosu na šizofreniju.

U suštini, paranoidna psihoza je paranoja u najužem smislu gde su sumanute ideje osobe vezane za tačno određenu tematiku (ljubomora, sumnjičavost, grandioznost, proganjanje i slično). Tačnije, osoba sa paranoidnoim psihozom često racionalno, jasno, povezano i logički razmišlja kada su u pitanju druge životne oblasti.

Ali, kada je u pitanju konkretna tema koju osobu čini paranoičnom, onda osoba nije sposobna da razmišlja na taj način. Dakle, kada je u pitanju paranoidna psihoza, sumanuta uverenja i ideje su često nejasne, nelogične i neorganizovane. Na početku, u razgovoru sa osobom koja ima paranoidnu psihozu, neće se steći utisak da postoji neki problem. I to sve dok se ne započne razgovor o konkretnoj temi za koju psihotična osoba ima sumanuta uverenja.

Paranoidna psihoza se najčešće javlja nakon navršene 30-e godine, kada osoba već ima izgrađen stil života i način funkcionisanja. Osoba sa paranoidnom psihozom je lako pokolebljiva, odnosno može veoma lako posumnjati u sopstvena uverenja.

Takođe, kada je u pitanju paranoidna psihoza, nisu sva sumanuta uverenja uvek i bizarna. Razlika je u vrsti apsurdnosti te ideje koja je drugačija u odnosu na uobičajeno i normalno ponašanje (recimo, osoba sa paranoidnom psihozom može misliti da je stalno neko prisluškuje).

Paranoidna psihoza – Primeri

Postoji više oblika (tipova), odnosno primera paranoidne psihoze. Zajednički imenitelj za sve tipove paranoidne psihoze je postojanje sumanutih uverenja koja se mogu razlikovati po svom sadržaju. Evo i nekih oblika (primera) kada je u pitanju paranoidna psihoza.

• Proganjajući tip. Glavna sumanuta ideja je verovanje da drugi žele da nanesu štetu ili povrede osobu ili nekoga njoj bliskim. Na primer, osoba može pomisliti da je prati stranac koji želi da je ubije.
• Referentni tip. Glavna ideja sumanutosti je uverenje da su određeni događaji i zbivanja usmereni baš na tu osobu. Na primer, pesma na radiju je posvećena baš toj osobi, emisija na TV-u je posvećena baš toj osobi i slično.
• Megalomanski (grandiozni) tip. Glavna ideja sumanutosti je verovanje da osoba poseduje posebne moći ili talente koje drugi ljudi nemaju. Na primer, osoba može verovati da ima izuzetne umetničke i muzičke sposobnosti, ili da može da spasi svet od svih zala.
• Kontrolni tip. U ovom slučaju osoba misli da njene radnje kontroliše neko drugi ili da radnje drugih kontroliše neka spoljna sila.
• Posmatrački tip. Glavna sumanuta ideja je verovanje da osobu drugi uvek posmatraju ili prate njeno ponašanje. Na primer, osoba može pomisliti da je snimaju dok se tušira.
• Ljubomorni tip. U ovom slučaju osoba ima sumanutu ideju da je njen partner neveran i kada nema dokaza za to. Na primer, muškarac bi mogao da veruje da ga njegova devojka vara bez ikakvih dokaza koji podržavaju ovo uverenje.
• Erotomanski tip. U ovom slučaju glavno sumanuto uverenje je da je druga osoba zaljubljena u osobu sa paranoidnom psihozom.

Teska depresija sa simptomima psihoze (psihotična depresija)

Videli smo da depresija i sa njom povezana stanja mogu uzrokovati psihozu. U tom slučaju, kada se psihoza simptomi javljaju kod depresije, govorimo o posebnom psihotičnom poremećaju koji se naziva teska depresija sa simptomima psihoze. Drugi naziv za ovaj poremećaj je i psihotična depresija.

Teska depresija sa simptomima psihoze je specifična manifestacija depresivnog poremećaja. Ovo stanje se karakteriše psihotičnim simptomima tokom depresivne epizode. Između ostalih, psihoza simptomi u ovom slučaju mogu biti halucinacije, sumanuta uverenja, psihomotorna oštećenja (agitacije) i stanje mentalne ukočenosti (stupor).

Teska depresija sa simptomima psihoze, prema statističim podacima, pogađa od 10 do 19 odsto ljudi koji boluju od teške (kliničke, velike) depresije. Ako se, recimo, tokom depresivne epizode jave psihoza simptomi (halucinacije i sumanuta uverenja), oni se gotovo uvek odražavaju na depresivno raspoloženje osobe. Recimo, tada osoba može intenzivno okrivljavati sebe idući toliko daleko da misli da je počinila zločin.

Teska depresija sa simptomima psihoze često se odlikuje psihomotornom agitacijom. To je stanje kada osoba ne može da se opusti i sedi mirno, odnosno kada se stalno vrpolji. Nasuprot tome, osoba sa psihotičnom depresijom može imati i psihomotornu retardaciju, kada se njene misli i pokreti usporavaju.

Ljudi koji boluju od teške depresije sa simptomima psihoze imaju povećan rzik od suicidalnih misli i samoubilačkog ponašanja.

Teska depresija sa simptomima psihoze – Kako je prepoznati?

Teska depresija sa simptomima psihoze (psihotična depresija) može se prepoznati po tome što se kod ovog stanja kombinuju depresivni i psihoza simptomi.

Simptomi teške depresije uključuju:

• Konstantno i uporno loše, isprazno, tužno ili beznadežno raspoloženje (neki ljudi mogu verovati da život više nije vredan življenja, ali drugi se mogu osećati više razdražljivim nego tužnim);
• Gubitak interesovanja i zadovoljstva u aktivnostima u kojima je osoba nekada uživala;
• Iznenadne ili neobjašnjive promene u apetitu i težini;
• Poteškoće sa spavanjem, uključujući spavanje mnogo više (hipersomnija) ili manje nego obično (insomnija);
• Manje energije nego obično ili dugotrajan umor;
• Promene u kretanju, kao što je povećan nemir ili osećaj usporenosti;
• Poteškoće u koncentraciji ili donošenju odluka;
• Česta osećanja bezvrednosti, bespomoćnosti, mržnje prema sebi ili samookrivljavanja;
• Česte misli o smrti, umiranju ili samoubistvu;

Psihoza simptomi mogu uključivati:

• Halucinacije, odnosno osoba vidi, čuje i oseća stvari koje nisu stvarne;
• Zablude, deluzije ili sumanuta verovanja u stvari koje nisu istinite;
• Psihomotorno oštećenje ili usporene misli, pokreti i osećanja
• Stanje mentalne ukočenosti (stupor), kada osoba ne može da se kreće, govori ili reaguje na okruženje;

Psihotične halucinacije i zablude, kada je u pitanju teska depresija sa simptomima psihoze, mogu uključivati:

• Osoba veruje da ima ozbiljnih problema sa zdravljem, uprkos višestrukim testovima koji pokazuju suprotno;
• Verovanje da osoba ima posebne ili jedinstvene moći;
• Uverenje da je osoba poznata ili istorijska ličnost;
• Osoba čuje glasove koji je kritikuju ili ismevaju;
• Osoba vidi zastrašujuću životinju koja je prati;
• Paranoidna psihoza, o kojoj smo već govorili,

Sumanuta uverenja, sa ili bez halucinacija, dešavaju se češće nego same halucinacije kod ljudi koji doživljavaju psihotičnu depresiju. Neki ljudi koji doživljavaju psihozu tokom depresivne epizode mogu povrediti sebe ili druge u želji da psihoza simptomi nestanu. To je samo jedan od razloga zašto je teska depresija sa simptomima psihoze jako ozbiljno stanje koje zahteva pružanje stručne pomoći.

Teska depresija sa simptomima psihoze – Dve kateogije

Teska depresija sa simptomima psihoze (psihotična depresija) može se podeliti u dve kateogije.

• Teska depresija sa simptomima psihoze u skladu sa depresivnim raspoloženjem. Halucinacije i zablude odražavaju osećanja i emocije koje se često pojavljuju sa depresijom, uključujući osećaj lične neadekvatnosti, bezvrednosti, krivice i strahove od bolesti ili smrti.
• Teska depresija sa simptomima psihoze koji nisu u skladu sa depresivnim raspoloženjem. Halucinacije i zablude su u koliziji (sukobu) sa emocijama povezanim sa depresijom. Možda osoba halucinira o voljenoj osobi, čuje glasove koji je hvale ili oseća prijatne senzacije (koje ne postoje u realnosti). Takođe, psihoza simptomi u ovom slučaju mogu biti takvi da osoba veruje da neko pokušava da je juri, kidnapuje ili kontroliše njene misli.

Psihoza simptomi i bipolarna psihoza

U našem ranijem blogu smo govorili o tome šta je biplarni poremećaj. Kada osoba sa bipolarnim poremećajem doživljava psihotične epizode, odnosno kada se kod nje javljaju psihoza simptomi, tada govorimo o stanju koje se naziva bipolarna psihoza.

Bipolarni poremećaj je psihički poremećaj raspoloženja koji se karakteriše ekstremnim promenama u raspoloženju. Te promene uključuju maniju (stanje velikog naleta energije i dobrog raspoloženja) i depresiju (stanje veoma niskog nivoa energije i osećaja beznadežnosti, tuge i zabrinutosti).

Psihoza simptomi se mogu pojaviti bilo tokom manične, bilo tokom depresivne epizode. Tada govorimo o stanju koje se zove bipolarna psihoza. Naravno, neće svaka osoba koja ima bipolarni poremećaj doživljavati psihotične simptome. Međutim, kada se tokom manične ili depresivne epizode pojave psihoza simptomi, oni mogu biti veoma zastrašujući i uznemirujući.

Kada je u pitanju bipolarna psihoza, psihoza simptomi imaju tendenciju da se poklope sa raspoloženjem osobe. Na primer, tokom manične faze, osoba može imati sumanute ideje o grandioznosti, misleći da je superiorna, poznata ili da ima posebne moći. Ovakvo psihotično stanje može voditi ka ponašanju koje može nauditi ili samoj osobi ili drugima.

S druge strane, kada se psihoza simptomi pojave tokom depresivne faze, osoba može verovati da neko pokušava da je povredi ili može misliti da je učinila nešto mnogo loše. U depresivnoj fazi, osoba može imati i sulude ideje o samoubistvu. Ovakva sumanuta uverenja mogu biti okidači za ekstremnu ljutnju, bes, tugu ili strah, a ponekad, nažalost, mogu dovesti i do suicida.

Bipolarna psihoza obično traje kratak vremenski period. Osoba koja doživljava epizodu bipolarne psihoze može se brzo vratiti u stanje normale, uz adekvatan medicinski tretman.

Bipolarna psihoza simptomi

• Vizuelne i druge halucinacije. Osoba može videti, čuti, mirisati, okusiti ili osetiti stvari koje ne postoje;
• Bizarne zablude (deluzije). Osoba može biti uverena da su neke stvari istinite, iako to u stvarnosti nisu. Osoba može verovati da je važna, da ima kontakte sa “visokim društvenim pozicijama”, da ima mnogo novca ili da je povezana sa kraljevskim porodicama – a zapravo nije.
• Paranoja, paranoidna psihoza i strah. Pojedinac može verovati da je učinio nešto loše ili da neko želi da mu naudi.
• Neobični ili trkački obrasci razmišljanja (trkačke misli). Ovo može dovesti do brzog, stalnog, konfuznog ili nepovezanog govora sa čestim promenama teme. Osoba može i zaboraviti o čemu je pričala.
• Nedostatak samosvesti. Osoba nije u stanju da prepozna neobično ponašanje u sebi, iako ga može prepoznati kada ga vidi kod drugih, bilo da zaista postoji ili ne.

Kao što smo istakli, bipolarni psihoza simptomi se mogu javiti tokom epizoda manije ili depresije, ili pak tokom mešovite epizode. Govorimo o slučaju kada osoba sa bipolarnim poremećajem pokazuje simptome i manije i depresije istovremeno.

Simptomi bipolarne psihoze mogu uzrokovati da se osoba ponaša neobično, utičući na njene odnose sa drugima u privatnom životu, na poslu ili u drugim situacijama. Ako osoba veruje da je veoma važna, može se ponašati i na nezakonit način. Pojedinac koji veruje da je počinio zločin ili da ga neko progoni, može se braniti ili govoriti o samoubistvu. U ovom slučaju, neophodno je osobi pružiti hitnu medicinsku pomoć.

RESOURCES

[1] https://www.nimh.nih.gov/health/publications/understanding-psychosis
[2] https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82
[3] https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%98_%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B8