Simptomi Neuroze

Simptomi neuroze i problematika ovog poremećaja

Pre nego što sagledamo šta su neuroze, koji su simptomi neuroze, tipovi neuroze i slično. neophodno je imati u vidu pozadinu ovog problema. Budući da je neuroza mentalni poremećaj, simptomi neuroze se mogu prepoznati kroz određeno ponašanje, osećanja i mišljenje osobe. Drugim rečima, neuroze su takva vrsta stanja koje utiče na kompletno funckionisanje osobe.

Svet u kojem danas živimo brzo se menja. Jedina konstanta u modernom društvu su promene – promene sa kojima se svako od nas suočava. I mi, kao ljudi, menjamo se sa vremenom. Čisto biološki posmatrano, promene su glavni preduslov preživljavanja, jer bez promena nema ni napretka u bilo kom smislu.

Zašto sve ovo govorimo? Razlog – neuroze su usko povezane sa promenama. Da budemo preciznijii, neuroza i simptomi neuroze generalno nastaju onda kada osoba nema snage i sposobnosti da se promeni. Neuroze su, dakle, posledica nesposobnosti osobe da promeni svoj način mišljenja, funkcionisanja i gledanja na svet oko sebe.

Neurotičnu osobu odlikuje tzv. neefikasno ponašanje. Šta to znači? To znači da osoba koja pati od neuroze nema kapaciteta da vidi i prepozna domete svog ponašanja. Neurotična osoba ne želi da vidi ono što je očito, odnosno ona to vidi, ali ne uzima to u razmatranje i odbacuje od sebe.

Naprotiv, neurotična osoba uvek misli i uverena je da postoji pozadina onoga što je pojavno i onoga što vidi. Ona veruje da uvek “postoji neka teorija zavere ili nešto drugo” što je istina, a ne ono što je dostupno njenim čulima.

Dakle, neuroze su takve da neurotična osoba realan svet zamenjuje za svoj imaginarni svet. Neurotična osoba radije veruje svojim uverenjima, nego čulima. Zato se neurotična osoba stalno nalazi u “potrazi” za pravom istinom i dešavanjima koji su sakriveni iza realnih dešavanja, a koja neurotičar odbacuje.

Šta je neuroza?

Neuroze su, naveli smo, laksa vrsta psihičkog poremećaja. Po intenzitetu i težini, neuroza ne spada u kategoriju težih mentalnih oboljenja. Štaviše, neuroze kao takve uopšte i ne predstavljaju kliničku dijagnozu i ovaj psihički poremećaj nije uključen u Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje.

Većina pormećaja koji su se nekada, ali i koji se danas nazivaju “neuroze” smatraju se anksioznim poremećajima. Upravo zato, termin “neuroza” može biti zbunjujući, jer se njegovo značenje menjalo tokom godina.

U frojdovskoj psihologiji ranog 20. veka, neuroza se koristila za opisivanje mentalnih poremećaja izazvanih anksioznostima iz prošlosti koje su potisnute [1]. U prvom izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje, 1952. godine, ovo stanje je nazivano „psihoneuroza„. Tačnije, neuroze su se tada definisale kao stanje u kojem osoba može iskusiti anksioznost, disocijaciju, fobiju, opsesivno-kompulzivno ponašanje i reaktivnu depresiju.

Neuroza predstavlja lakši vid duševnog oboljenja. Simptomi neuroze su energetski iscrpljujući, naročito za osobu koja pati od ovog poremećaja, a posledično i za njenu okolinu. Neuroza je rezultat prekomernih reakcija našeg tela i uma na određene pojave i/ili situacije. Neurotična osoba je svesna svojih simptoma i tegoba i neuroza ne predstavlja razlog za otežano funkcionisanje osobe na svakodnevnom nivou.

Može se slobodno reći sledeće – neuroze su posledica savremenog načina života u kojem se čovek otuđio od prirode, fizičkog i mentalnog zdravlja. Neuroza je vrsta funkcionalnog mentalnog poremećaja koji karakteriše distres, ali ne i deluzije, halucinacije i ponašanje koje ne odstupa od društveno prihvatljivih normi (psihoza). Drugi nazivi za neuroze su psihoneuroza ili neurotični poremećaj.

Simptomi neuroze ne onemogućavaju osobu da živi i funkciniše normalno. Zapravo, neurotična osoba ima kontakt sa realnošću, ponaša se u granicama društvenih normi, ali je njena slika o spoljašnjem svetu i dešavanjima distorzična (iskrivljena).

Simptomi neuroze i primeri neuroze

Neuroza je termin, odnosno pojam koji se može primeniti na bilo koje ponašanje koje karakteriše anksioznost i preveliki emocionalni stres. Ponašanje osobe koja pati od neuroze je preterano, preuveličano i/ili nesrazmerno datoj situaciji/ideji/dešavanju.

Simptomi neuroze nisu posedica fizičke (organske) bolesti. Kao što smo istakli, osoba je veoma svesna realnosti (u tome se psihoza i neuroza razlikuju, ali pričaćemo o tome kasnije malo više).

Primeri neuroze uključuju:

• Anksioznost i strepnju;
• Preteranu briga i krivicu;
• Sklonost ka negativnijim emocijama i reakcijama;
• Razdražljivost i bes;
• Nisko samopoštovanje i samosvest;
• Lošu reakciju na stres;
• Tumačenje svakodnevnih situacija kao pretećih i/ili opasnih;
• Depresiju;
• Emocionalnu nestabilnost;

Uobičajeno ponašanje: Zabrinuti ste da na vreme završite veliki projekat na poslu.

Neurotično ponašanje: Opsednuti ste rokom i žalite se da „nikad to nećete uspeti!“ uprkos činjenici što je rok sasvim normalan i da nemate bilo šta drugo mnogo da radite, osim tog projekta.

Uobičajeno ponašanje: Volite da stignete i budete na aerodromu makar dva sata pre početka leta.

Neurotično ponašanje: Insistirate na dolasku 4 sata ranije i kada stignete na aerodrom, proveravate svakih 10 minuta da vidite da li će let biti na vreme.

Sve u svemu, veliki broj ljudi je makar jednom u životu doživeo anksioznost, napad panike, depresivno raspoloženje, opsesivno-kompulzivne reakcije i slično. To je samo pokazatelj da su simptomi neuroze u nekom trenutku života prisutni kod svakoga. Međutim, neuroza postaje poremećaj i duševno oboljenje kada simptomi neuroze dugo traju i kada počinju da ometaju osobu u svakodnevnom životu.

Koji su uzroci neuroze?

Smatra se da ne postoji jedan jedini, organski uzrok nastanka neuroza. U tom smislu, kada su simptomi neuroze u pitanju, neurozu, kao mentalni poremećaj karakteriše kvanitet, a ne kvalitet simptoma.

U savremenoj nauci, dve komponente se smatraju uzrocima razvoja neuroze: psihogena i biološka.

Nemogućnost adekvatnog reagovanja na spoljašnje stimuluse, što izaziva stres, jedan je od psihogenih uzroka neuroze.

Prvi razlog za neadekvatnu reakciju može biti niska tolerancija na stres, kao i osetljivost na stvari koje inače ne izazivaju patološku reakciju psihe. Na primer, mljackanje hrane i kapanje vode iz slavine mogu izazvati jaku razdražljivost kod nekih osoba, dok drugi ljudi i ne primećuju ove zvukove.

Kao rezultat toga, osetljive i razdražljive osobe imaju mnogo veću sklonost i rizik od razvoja neuroze. Nemoguće je govoriti o psihopatologiji ovde, jer se radi o osobini ličnosti, odnosno karakteru uzrokovanim naslednim, genetskim ili stečenim (kao rezultat vaspitanja ili društvenog okruženja) faktorima.

Drugi psihogeni uzrok neuroze je jak spoljni stimulans i stresori sa kojima se čak i ljudi sa „jakom psihom” teško nose.

Hronični stres na poslu (profesionalni neuspesi, međuljudski odnosi, pristrasnost ili diskriminacija od poslodavca), sukobi kod kuće, problemi u porodici, zdravstveni problemi, gubitak voljenih, finansijski problemi i slično primeri su takvih iritacija. Takođe, prekomerni ili prekovremeni rad, nedostatak adekvatnog odmora i nemogućnost opuštanja povećavaju rizik od neuroze.

Biološki uzrok neuroza (neurotičnih poremaćaja) je poremećaj metabolizma neurotransmitera, hormona, vitamina i drugih biološki aktivnih supstanci koje su neophodne za normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Ovaj razlog se, inače, ne može posmatrati odvojeno od psihogenih uzroka neuroze jer se, na kraju, sve svodi na oštećenu funkciju neurona u mozgu.

Međutim, ono što je primarni faktor patoloških promena u nervnim ćelijama smatra se primarnim uzrokom neuroze.

Koji su simptomi neuroze?

Videli smo da se neuroza generalno može definisati kao slaba sposobnost ili nesposobnost osobe da se prilagodi svom okruženju. Tačnije, neuroze su stanja koja karakteriše nemogućnost promene životnih obrazaca, kao i neposobnost da se razvije bogatija, složenija i zadovoljnija ličnost. U tom smislu, simptomi neuroze se mogu pronaći u brojnim psihičkim poremećajima kao što su:

• Opsesivno kompulzivni poremećaj;
• Poremećaj kontrole impulsa;
• Anksiozni poremećaj;
• Histerija;
• Depresija;
• Socijalna i veliki broj drugih fobija;
• Post-tramuatski stresni poremećaj;
• Panični poremećaj i napadi panike;
• Antisocijalni poremećaj ličnosti.

S druge strane, simptomi neuroze se mogu podeliti, odnosno grupisati u tri kategorije: psihički (mentalni) simptomi neuroze, fizički (somatski) simptomi neuroze i bihejvioralni simptomi neuroze.

Psihički (psihološki) simptomi neuroze:

• Ekstremni psihološki zamor, sve do sindroma hroničnog umora;
• Noćne more, košmari, apneja u spavanju;
• Razdražljivost, iritabilnost i bes (ovo je, inače, ne samo simptom, već i stimulus koji može biti i uzrok neurotičnog ponašanja);
• Anksioznost;
• Preterana zabrinutost i briga;
• Sklonost ka negativnijim emocijama i reakcijama;
• Sumnja i strah;
• Nemogućnost adekvatnog reagovanja i odgovora na svakodnevne stresove (manje prepirke sa ljudima, nesporazumi, kašnjenje u prevozu, loše vreme, guranje prolaznika, itd.);
• Emocionalna labilnost (nemogućnost kontrole emocija, brze promene između suprotnih emocija, radosti i tuge, sreće i besa);
• Tumačenje svakodnevnih situacija kao pretnje ili opasnosti;
• Fiksiranje pažnje na stimulus (stresor), odnosno okidač koji izaziva neurozu (normalno, osoba pokušava da se udalji od stimulusa, eliminiše ga ili izoluje; međutim, u slučaju neuroze, stimulus samo skreće pažnju, o njemu se stalno raspravlja i sve misli su okrenute ka njemu);
• Kognitivno oštećenje (gubitak pamćenja, smanjena sposobnost učenja);
• Nizak prag samopoštovanja;
• Nemogućnost ili manjak socijalne adaptibilnosti (prilagođanja), a ovo se odnosi na otežanu komunikaciju sa drugima, strah od novih poznanstava i slično.
• Depresija.

Fizički (somatski) simptomi neuroze:

• Glavobolja;
• Vrtoglavica;
• Tinitus (zujanje u ušima),
• Poremećaj hoda i ravnoteže;
• Ubrzani srčani ritam, povećan broj otkucaja srca, lupanje i preskakanje srca (tahikardija);
• Fluktuacije i promene u krvnom pritisku;
• Kratak dah;
• Plitko disanje i osećaj “knedle u grlu”, kao simptomi nedostatka kiseonika;
• Bolovi u stomaku;
• Nadimanje, proliv i/ili zatvor;
• Gubitak apetita;
• Znojenje, drhtanje;
• Bol bez vidljivog uzroka;
• Slabost organizma;
• Urogenitalni sistem je nefunkcionalan.

Ono što treba naglasiti je i to da kada se simptomi neuroze porede sa simptomima drugih mentalnih poremećaa, postoji razlika. Ta razlika se ogleda u reverzibilnosti kliničke slike, odsustvu psihotičnih simptoma (delirijum, halucinacije) i promenama ličnosti.

Bihejvioralni simptomi neuroze:

• Osoba stalno traži uveravanja ili sigurnost od drugih ljudi, čak i kada su u pitanju male stvari;
• Osoba često ispoljava, odnosno izražava bes, ljutnju, nezadovoljstva;
• Osoba veoma često pokazuje znake stresa;
• Usled emocionalne labilnosti, osoba često dolazi u sukob, raspravu ili svađu sa drugim ljudima;
• Nerotična osoba ima slab fokus na bitne stvari, često joj pažnju odvlače neke distrakcije;
• Opsednutost time da se stvari pošto-poto isprave;
• Manipulativno ponašanje.

Sve u svemu, neuroza se može isto posmatrati kao znak nedovršenog sazrevanja. Kada osoba svoje sposobnosti i potencijal koristi da bi manipulisala drugim ljudima, umesto da iste te potencijale upotrebljava za sopstveni rast i napredak, onda se može reči da je osoba neurotična.

Iako je neuroza poremećaj hroničnog tipa, neurotična osoba nikada do kraja ne izugbi pojam o realnosti i svetu oko sebe. To je glavna razlika u odnosu na psihoze. Iako neurotična osoba nije sklona ka razvijanju psihotičnih poremećaja, poput halucinacija, ona često ne vidi ono što je očito. Za razliku od zdrave osobe, neurotičar će radije verovati predrasudama i predubeđenjima, nego svojim čulima.

Koje su zdravstvene komplikacije od neuroze?

Neuroza spada u lakši tip psihičkih poremećaja. Ali, to ne znači da neuroze ne mogu izazvati probleme sa zdravljem. To je naročito slučaj ako ovo stanje ostane nelečeno i nedijagnostikovano. Evo koje zdravstvene komplikacije može izazvati neuroza:

• Iscrpljenost;
• Problemi sa srcem i kardiovasukalrnim zdravljem;
• Disfunkcija imunog sistema;
• Astma;
• Ekcemi;
• Sindrom iritabilnog kolona (“nervozna creva”);
• Poremećaji raspoloženja;
• Emocionalna nestabilnost;
• Poremećaj u ishrani (prejedanje na nervnoj bazi ili gubitak apetita);
• Percipirani ili stvarni problemi u braku, vezi i odnosima sa drugim ljudima;
• Smanjeni radni učinak u školi, na fakultetu, na poslu i neuspeh u radu.

Osim toga, neuroza može izazvati i određene komplikacije sa psihičkim zdravljem i blagostanjem:

• Anksioznost;
• Depresija;
• Zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;
• Psihološki distres i uznemirenost;
• Poremećaj ličnosti;
• Fobije;
• Opsesivno kompulzivni poremećaji.

Koje su vrste neuroze?

Postoji više tipova, grupacija ili vrsta neuroza. One zavise od toga na koji način i koliko intenzivno se simptomi neuroze manifestuju. U tom smislu, možemo razlikovati sledeće tipove neuroze:

• Opsesivno kompulzivna neuroza (Ovu vrstu neuroze karakteriše ponavljanje nametljivih misli, ponašanja ili mentalnih radnji);
• Anksiozna neuroza (Ova vrsta neuroze se karakteriše po napadima panike, ekstremnoj anksioznosti i zabrinutosti, i fizičkim simptomima kao što su drhtanje i znojenje);
• Depresivna neuroza (Ovu vrstu neuroze karakteriše stalna i duboka tuga sa gubitkom interesovanja za aktivnosti koje su nekada osobi pružale zadovoljstvo);
• Histerična neuroza (Ova vrsta neuroze se karakteriše trajnim nezadovoljstvom, neostvarenim željama, osećajem poraza i trajnog gubitka, što izaziva ponašanja rukovođena strahom, kao i izbegavanje svega što može biti pozitivno zbog straha da to ne pređe u negativno).

1) Opsesivno kompulzivna neuroza i simptomi neuroze

Opsesivno kompulzivna neuroza je stanje mentalnog zdravlja koje karakterišu opsesivne misli i kompulzivno ponašanje. Ljudi sa ovim poremećajem mogu imati nametljive, neželjene misli (opsesije) koje ih dovode do ponašanja koje se ponavlja (kompulzije). Opsesivno kompulzivna neuroza često oduzima mnogo vremena i može ometati svakodnevni život.

Opsesivno kompulzivna neuroza je često povezana sa strahom ili anksioznošću. Uobičajene navike uključuju strah od kontaminacije, potrebu za simetrijom ili preciznošću i agresivne ili neželjene seksualne misli. Ljudi koji imaju opsesivno kompulzivnu neurozu često pokušavaju da kontrolišu svoje opsesije vršeći kompulzije (ponavljajuće radnje). Uobičajene kompulzije uključuju prekomerno pranje ruku, brojanje, proveru stvari i čišćenje.

Opsesivno kompulzivna neuroza je iscrpljujuće stanje i poremećaj koji izaziva značajan stres i probleme u društvenim, profesionalnim i drugim oblastima funkcionisanja. Procenjuje se da pogađa 1-2 odsto populacije i obično počinje u detinjstvu ili adolescenciji.

2) Anksiozna neuroza i simptomi neuroze

Pre nego što su se pominjali kao anksiozni poremećaji, niz mentalnih poremećaja, koji se karakterišu prekomernom anksioznošću, nazivali su se anksioznom neurozom. Anksioznost, odnosno anksiozna neuroza se može definisati kao osećaj straha ili brige da će se nešto loše dogoditi.

Anksiozno neurotična osoba je osoba sa preteranim anksioznim odgovorom ili reakcijom na određenu situaciju. Svi mi ponekad imamo anksiozne reakcije i odgovor našeg organizma u vidu “bori se ili beži” mehanizma. Ali kod neurotičnih osoba ova reakcija je preuveličana, prekomerna i njihove reakcije nisu u srazmeri sa realnom situacijom.

Tačni uzroci anksiozne neuroze još uvek nisu poznati. Anksiozna neuroza može biti uzrokovana bilo kojim faktorom ili kombinacijom faktora poput genetske, biohemijske neravnoteže i životnih iskustava.

Neki od uobičajenih anksioznih poremećaja uključuju generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, opsesivno kompulzivni poremećaj, fobije, socijalne anksiozne poremećaje i post-traumatski stresni poremećaj.

3) Depresivna neuroza i simptomi neuroze

Depresivna neuroza se ponekad naziva neurotičnom depresijom. Tačnije, depresivna neuroza je vrsta mentalnog poremećaja i depresije kod kojih su simptomi neuroze isti kao simptomi depresije kod nekoga ko je emocionano nestabilan.

Dakle, depresivna neuroza jeste, zapravo, vid depresije, ali sa dodatnom nelagodnošću ruminativne petlje negativnih i anksioznih misli. Negativne i neurotične misli, zatim, utiču na nečije ponašanje, percepciju i obradu emocija i iskustava, često dovodeći do opšteg mentalnog haosa, anksioznog izbegavanja i dezorijentacije.

Ovaj oblik depresije se često ispoljava kod osoba koje pate od velikih poremećaja ličnosti, neurotičnosti i poremećaja upotrebe supstanci.

4) Histerična neuroza i simptomi neuroze

Histerična neuroza je mentalni poremećaj koji se ispoljava u vidu naglih i histeričnih reakcija osobe, nesrazmernih datoj situaciji. Dakle, histerična neuroza se karakteriše teskobom, anksioznošću, depresijom i nizom drugih somatskih fizičkih simptoma.

Pojedinci sa histeričnom neurozom pate od ponavljajućih frustracija i mentaliteta žrtve. Osoba sa histeričnom neurozom ima tendenciju da uvek preuveličava negativne aspekte svog života, kao i da se nezdravo brine o svim vrstama problema.

Osoba je opsednuta stvarima koje su van njene kontrole. Histerično-neurotična osoba ima tendenciju da preuzme krivicu koja nije njena, što uzrokuje probleme u međuljudskim odnosima. Osoba postaje društveno neprilagođena sa malo kapaciteta za donošenje ispravnih odluka.

Između ostalih, simptomi neuroze kod histerične neuroze su:

• Tremor;
• Nedostatak mišićne snage;
• Delimična ili potpuna paraliza;
• Problemi sa hodanjem;
• Napadi;
• Gubitak glasa;
• Poteškoće sa sluhom;
• Osećaj “knedle u grlu”.

Da li su psihoza i neuroza jedno te isto?

Neretko se dešava da ljudi, naročito u kolokvijalnom govoru, poistovećuju psihoze i neuroze. Tačnije, nemali broj ljudi veruje da su psihoza i neuroza jedno te isto, odnosno da se psihoze i neuroze odnose na isti mentalni status. Međutim, to baš i nije tako.

Naravno da psihoza i neuroza imaju određene sličnosti, što upravo navodi ljude da ova dva termina koriste naizmenično. I psihoze i neuroze uključuju stanja mentalnog zdravlja koja mogu izazvati anksioznost, depresiju, napade panike i uznemirenost. Često je ljudima sa ovim poremećajima teško da kontrolišu tok svojih misli i mogu imati poteškoća u vezi sa generalizovanom anksioznošću i donošenjem racionalnih odluka.

I psihoza i neuroza se odražavaju negatvino na lične i profesionalne odnose osobe. Ali, tu se svaka sličnost između psihoze i neuroze završava. Pogledajmo sada koje su razlike između psihoze i neuroze.

Psihoze i neuroze – Razlike između ova dva stanja

Psihoza se odnosi na tačno određenu i specifičnu kategoriju duševnih poremećaja. Neuroza, s druge strane, nije klinički termin i simptomi neuroze se mogu različito ispoljavati, kod različitih ljudi, u različitim psihičkim, odnosno anksioznim poremećajim (generalizovani anksiozni poremećaj, OKP poremećaj, fobije i slično).

Glavna razlika između psihoze i neuroze leži u perspektivi osobe.

Osoba koja ima epizode ​​neuroze može doživeti periode nesrećnosti, tuge ili se osećati preplavljeno poslom, porodicom i životom uopšte. Neuroza se može odlikovati konstantnom zabrinutošću i opsesivnim mislima. Međutim, neurotična osoba obično može prepoznati simptome neuroze i razumeti uticaj koje te misli imaju na njen život i odnose.

S druge strane, osoba koja doživljava epizode ​​psihoze, možda neće moći da pronađe tu perspektivu. Ona može doživeti halucinacije i/ili zablude, koje uključuju to da osoba čuje glasove i vidi stvari koje drugi ne vide. Psihotična osoba takođe može verovati da ima posebne moći, ali isto tako ona može postati sumnjičava prema porodici i prijateljima, verujući da neko želi da im naudi.

Neuroza je blagi mentalni poremećaj koji ne proizlazi iz organskih bolesti. Umesto toga, neuroza može nastati kao posledica stresa, depresije ili anksioznosti. S druge strane, psihoza je težak poremećaj ličnosti koga karakterišu mentalni i emocionalni poremećaji. Psihoza je stanje mnogo intenzivnije i teže od neuroze.

Psihoza je, zapravo, teško duševno oboljenje koju karakteriše kompletan gubitak osećaja za stvarnost i odnosa sa drugim ljudima, što uzrokuje socijalnu neprilagođenost. S druge strane, neuroze su takve da je osoba i te kako svesna sveta oko sebe, odnosno ona nije izgubila (u potpunosti) osećaj za realnost.

Psihotična osoba pati od halucinacija, delirijuma i zabluda, dok to nije slučaj kod neuroza. Psihoza menja ličnost osobe, dok neuroza ne utiče na ličnost. Kod psihoza je znatno veći rizik od samopovređivanja nego što je kod neuroza.

Tretman za lečenje psihoze i neuroze je različit, takođe. Kod psihoze su potrebni određeni lekovi, dok je kod neuroze dovoljna kognitivno-bihejvioralna terapija.

Neurotičnost ili neuroza?

Neretko se termini “neuroza” i “neurotičnost” koriste naizmenično, kao sinonimi. Iako nesumnjivo neurotičnost i neuroza imaju sličnosti, postoje i suptilne razlike među njima. Pre nego što vidimo koje su to razlike, pogledajmo nekoliko brzih činjenica u vezi sa ovim stanjima:

• Videli smo da je neuroza termin koji se koristi na mnogo različitih načina, a u vezi sa određenim abnormalnim psihološkim procesima;
• Neurotičnost se koristi kao termin za opisivanje osobine ličnosti koja ne narušava svakodnevno funkcionisanje osobe;
• Neurotičnost je jedna od pet glavnih osobina ličnosti koje se nalaze u testovima ličnosti u različitim kulturama;
• Neuroza se više ne koristi kao dijagnoza, odnosno neuroze se sada dijagnostikuju kao depresivni ili anksiozni poremećaji.

Neurotičnost predstavlja dugoročnu tendenciju osobe da bude u negativnom ili anksioznom emocionalnom stanju. Dakle, neurotičnost, za razliku od neuroze, nije zdravstveno stanje, već osobina ličnosti. Drugim rečima, neurotičnost je stanje sklonosti ka neurozi. Kao takva, neurotičnost se smatra osobinom ličnosti, dok neuroza apostrofira prisustvo lakšeg psihičkog poremećaja.

U psihologiji, neurotičnost se klasifikuje kao jedna od pet osobina ličnosti, pored savesnosti, saradljivosti, ekstraverzije i otvorenosti. Neurotičnost se može manifestovati u vidu sledećih osobina ličnosti:

• Osobi je stalno potrebno uveravanje od drugih ljudi, čak i kada su u pitanju male stvari;
• Osoba ima tendenciju da bude depresivno raspoložena i da pati od osećaja krivice, zavisti, besa i anksioznosti znatno češće i ozbiljnije od drugih pojedinaca;
• Osoba može da vidi svakodnevne situacije kao preteće i velike;
• Tendencija da osoba internalizuje fobije i druge neurotične osobine poput anksioznosti, panike, agresije, negativnosti i depresije;
• Osoba je neretko zavisna od drugih ljudi i tuđih mišljenja;
• Sukobi sa drugima zbog nedostatka emocionalne otpornosti;
• Perfekcionističke tendencije;

Iako su ova ponašanja karakteristična za neurotičnost, ona ne znače nužno da su prisutni simptomi neuroze ili anksiozni poremećaj. Uprkos tome što neurotičnost nije dijagnoza (kao ni neuroza), već osobina ličnosti, njegovo postojanje može dovesti do različitih mentalnih i fizičkih zdravstvenih problema.

RESOURCES

[1] https://www.tandfonline.com/doi/full/10.31887/DCNS.2015.17.3/macrocq